У свему је ипак најбизарније то што, како на старту, тако и током дугог и неизвесног европског путовања, изостају озбиљне јавне дебате шта се конкретно добија, а шта губи укључивањем у ЕУ. Уместо тога, систематски се шири магловита визија о томе како ћемо испуњавајући европске услове "сваки дан у сваком погледу све више напредовати".

На домаћем плану последња фаза бриселских преговора је кореспондирала са најавом Бојана Пајтића да ће Скупштина АП Војводине усвојити Декларацију о заштити уставних и законских права АП Војводине. Разни фактори су изнели опречна мишљења.

Не смемо да поновимо грешку претходне власти која је била спремна да изда Косово и националне интересе Србије само ради тамо неког датума. Европска Унија свакако има алтернативу и спољну политику ове земље треба водити веома промишљено и мудро. 

У таквој атмосфери дошао је и 2. април када је за преговарачки сто засео и Александар Вучић, српска политичка звезда у успону. Резултат осме рунде преговора махом је била одређена албанском непопустљивошћу. Позиције делегације из Приштине нису се измениле у односу на претходну рунду.

Често се у јавности барата реализом и реалном ситуацијом. Не каже се изричито, али је контекст, да зато «што смо све изгубили», зато што смо се годинама самообмањивали, зато што имамо лош устав.

Потпредседник се прво као нешто нећка, да ли ће се одазвати позиву Ештонове или не, као што се ономад  нећкао да ли ће остати у радикалима или прећи у напредњаке, а онда је ни мање ни више позвао Енглеску и Немачку да се прикључе у Бриселу!? До сада смо играли са три играча мање, а од сада са пет!

Опозиција се данас суочава са најтежим изазовом, јер је изгубила способност да покрене грађане који су изгубили поверење у могућност функционисања и деловања демократских институција.

Ништа блажи у својим иступима нису били ни поједини опозициони прваци, који су нападали и јавно претили Милошевићу вешањем на Теразијама, као у доба најжешћих нацистичких погрома против Јевреја.

Први значајнији облици политичке дезоријентисаности у ЈНА почели су да се испољавају након смрти Јосипа Броза Тита. ТВ репортажа о посети генерала Николе Љубичића председнику Титу у љубљанском медицинском центру, након погоршања његовог здравственог стања обишла је свет.

Његови фанатични обожаваоци и следбеници мрзе „митове“, али волшебно воле мит о Ђинђићу. Кад о њему говоре, као да га је само Небо и његово Провиђење међ' нас послало, и као да је страдао као Исус Христос.