Политички живот | |||
Бојан у Скупштини |
недеља, 07. април 2013. | |
Верни читалац се сад сигурно пита: Шта се овај наврзао на Бојана (Пајтића) и ту га сваки час нешто прозива и преслишава? Те Бојан у Цркви, те Бојан у парламенту, па још на све то Бојан изгубио изборе за Скупштину АПВ у три изборне јединице.
И још, цењена читалачка васељена може бити збуњена овим насловом и поновним помињањем Бојана у истом. Зато морам одмах да кажем да главну мушку улогу овог текста познајем, јер ми је исти, ономад, давне 2000. године био асистент/предавач на предмету Облигационо право, и то таман нешто мало након чувеног октобра the fifth. Дакле, познајем човека и увек му се уљудно јавим на улици, а он са своје стране отпоздрави, па морам обавестити читаоца да лично против председника Владе покрајине (региона, области...) у којој живим, немам ништа посебно. Признајем, Пајтић (тада још увек магистар) био је прилично солидан предавач, а исто мишљење имам и о његовом партијском колеги Светозару Чиплићу, некадашњем министру за параду поноса. Чиплић ми је чак дао и некакву препоруку (као, трудио сам се на вежбама), па се приликом полагања Уставног права једино поставило питање да ли ћу добити 9 или 10. Два професора, колико до јуче два Тадићева сокола, једино што Бојан сада има неку функцију, а Светозар нема, али би било боље да је обратно, због онога што, након овог подужег увода, следи. На дан када је Хитлеру пало на памет да сравни са земљом Народну библиотеку у Београду, дакле 6. априла, Пајтић, председник Владе Војводине, дао је једну изјаву, због које би код свог колеге и партијског другара Чиплића, сасвим сигурно пао на испиту из Уставног права, као Ф-117 у Буђановце, ономад 1999. године. Господин Бојан, родом из Сенте је баш на тај дан, између осталог, изјавио: „Скупшина Војводине ће у среду донети Декларацију о заштити уставних и законских права АП Војводине, јер велика већина грађана јасно види да се та права не поштују и повређују.“[1] Сад би Чиплић требало да каже: „Колега Бојане, пали сте, дођите поново у следећем року“. И пошто су се сви аналитичари бацили на коментарисање садржине поменуте изјаве, а имајући у виду да ја нисам аналитичар (ваљда нисам), ја ћу се позабавити формално-правним и формално-политичким грешкама које цитирана изјава садржи. Прво и основно јесте то да један представник извршне власти одређене регије (конкретно АПВ) путем медија наговештава парламенту те исте регије о чему ће се на наредној седници парламента расправљати и начин на који ће бити одлучено. Наивни покрајински посланик, који је још 2. априла уредно примио позив за седницу скупштине АПВ која се има одржати 8 дана касније, може се запитати о каквој и чијој декларацији прича Бојан, када је дневни ред који је предвиђен и прописан за седницу од 10. априла 2013. године, следећи[2]: 1. ПРЕДЛОГ ПОКРАЈИНСКЕ СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ О ПОЛАГАЊУ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА, ОДНОСНО ИСПИТА ЗА ПРОВЕРУ СКЛОНОСТИ И СПОСОБНОСТИ ЗА УПИС НА ВИСОКОШКОЛСКУ УСТАНОВУ НА ЈЕЗИЦИМА НАЦИОНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА, 2. ИЗВЕШТАЈ ПОКРАЈИНСКОГ ОМБУДСМАНА ЗА 2012. ГОДИНУ, 3. ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ ЗАВОДА ЗА РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА ЗА 2012. ГОДИНУ. Или ја морам да променим ђозлуке (наочаре) или се у предложеном дневном реду не помиње, нити једном речју, било каква декларација, посебно не онаквог садржаја о коме прича господин председник регионалне Владе. Пријемни испит, Омбудсман (конкретно ради се о Омбудсманци) и политички узбудљив извештај о пословању Завода за равноправност полова (зар и то постоји?). И то је, поштовани и већ лагано заморени читаоче, то. Нема декларације, нема аутономашке сикирације, већ три, раније одређене и утврђене, тачке, на које ће посланици потрошити укупно 200 калорија, имајући у виду да свега три пута треба да подигну руку (односно притисну тастер, у том случају 50 калорија). Ако је председник Владе мислио да дневни ред допуни, у смислу одредбе члана 86. Пословника о раду Скупштине АПВ, мора похитати јер му крајњи рок за тако нешто истиче у уторак 9.априла у 11 часова. Сваки грађанин, грађанка и све друге категорије које се тако осећају, приметиће да је уторак 9. април одређен за дан када Р. Србија има да се изјасни да ли прихвата ништа да би добила ништа, или да не прихвата ништа да би постала ништа. Дакле, баш тог дана у 11 часова Бојан ће са свитом и послушним новинарима обелоданити васцелом региону да је одлучио да тај несретни дан мало досоли Вучићу, Николићу и Дачићу, сасвојом Декларацијом о ничему. А сад се, због нестрпљења, иначе смиреног домаћег публикума бацам на суштину наслова и овог текста. Поновићу да др Пајтић у писаној изави која је горе цитирана јасно каже: „Скупштина Војводине ће у среду донети Декларацију...“ Он не каже: „предложићемо да Скупштина донесе...“, већ изричито и самоуверено прориче да ће Декларација бити донета сасвим сигурно. Он наравно зна оно што зна сваки поштени бирач/грађанин, односно врло добро зна да се покрајински посланици слабо шта питају, већ им се ангажман своди на врло једноставан механизам гласања за предлоге који потичу из кабинета главног јунака. Јер кад Бојан Пајтић каже да ће скупштина у среду усвојити, а да се то налази на дневном реду, а нити један од посланика (а верујем ни сам Пајтић) не зна садржину Декларације, онда је сасвим извесно да ће се ових дана у Бановини (зграда Владе АП Војводине) много кафе и киселе попити, у циљу састављања што декларативније декларације у циљу изазивања покрајинске и републичке сикирације. При овако описаним, односно из изјаве Пајтића преписаним чињеницама, јасно је да њега не занима ни парламентаризам, ни чињеница да Скупштина бира њега, а он за свој рад одговара тој Скупштини, односно да је очигледно заборавио (чувена постпетооктобарска амнезија) да он нема право да наређује Скупштини да усвоји нешто, а што је приде и самом њему још увек недефинисане садржине. Без обзира на све, поставља се питање: Зашто је Бојан овако гласно и противзаконито вриснуо, односно јавно наредио посланицима како и за шта да гласају у среду 10.априла. Постоје два могућа разлога: Прво, жао му је недавно разрешених кадрова (директора, председника институција) који су по партијском кључу и изабрани, па су тако сад и разрешени. Други разлог може бити неки тихи шапат који је ових дана у виду поветарца са запада пирнуо у Бојаново ухо и замолио га да дода мало кукуруза за клечање под колена Србије. Ја лично преферирам ово друго објашњење, али питања се нижу, те ме занима ко је конкретно и због чега Пајтићу учинио част да досољава. Ко је то учинио зна он. Зашто, знам чак и ја. Одговор је јасан: чисто да у уторак осетимо да још није готово односно да још увек нисмо готови. Аутор је сарадник Српског културног клуба. |