За разлику од одлучне Владине политике да се Бриселски споразум мора спровести по сваку цену, неке опозиционе странке у Србији и невладине организације су инсистирале на томе да споразум представља издају српских националних интереса и нарушавање уставног поретка. 

Зато је драга браћо и сестре, за нас, Србе са Косова и Метохије, посебно важно што сте нас у Београду у оволиком броју дочекали Ви. Хвала вам што нам својим доласком показујете, да ако су нас заборавили и прецртали Вучић, Дачић и Томислав Николић, да нас није заборавио српски народ.

Срамота је и начин на који су пси спашавани. Нисам сигуран да се усвајање паса из прихватилишта по закону наплаћује. Делује као рекеташење. Држава плаћа постојање прихватилишта и запослене, онда они за ту плату хватају псе по улицама, и на крају од грађана узимају рекет и наплаћују усвајање паса, 2.850 динара по псу.

И овај режим је показао да неће презати од унижавања и уништавања једне много важније институције- заправо једине преостале српске кредибилне институције – Српске православне цркве. Када се СПЦ успротивила Бриселском споразуму, на светлост дана су извучене оптужбе против једног владике.

У мају 2013. исти ти национални легалисти наговарају Србе са севера КиМ да пред Уставним судом искористе ту одредбу и оспоре бриселски споразум. Овај пут одустају од референдума, јер је очигледно да се већина грађана Србије окренула прогресу и нормализацији стања у Србији и око ње.

Сем тога да ће га тапшати по рамену у Бриселу, шта је предсједник Николић постигао својим, у име народа, извињењем ? Да ли ће након овог самопонижења доћи до измирења и нормализације односа између два бивша народа, тј. два народа из бивше заједничке државе?

Погледајте на карту – Калињинград је 1100 км далеко од Москве, а Калињинградска област, део Руске федерације, се са Русијом „не граничи“ и такође је окружена ЕУ и НАТО земљама. Савезништво са пријатељима, наравно, не искључује сарадњу са осталима.

Али најзанимљивије од свега је недостатак већих реаговања на његову формулацију и помен ,,клечања'', чиме је сам наметнуо поређење са Брантом. Србија ни у једном историјском моменту није личила на Немачку Трећег Рајха, и свако такво поређење је крајње злонамерно, а пристајање на такво поређење је или глупо или политички неписмено.

Све и када би Срби желели да послушају владу Србије да прихвате оно што је она обећала у Бриселу, то је немогуће спровести без тешких ломова, чак и унутар породица. Из ове накарадне одлуке владе, рађа се мноштво животних проблема. 

Зато ово није само акт непотребне и добровољне капитулације, него и једног бесмисленог самопонижења, односно, нека врста велеиздаје. Чин због којег ће ова генерација Срба одгововарати и стидети се и пред прецима и пред потомцима.