Мислим да поводом овог чланка треба поставити још два питања – прво, актуелно питање, коме се заправо Дачић обраћа и зашто му је потребан један овакав текст и друго, шта нам садржај чланка казује о политичкој елити чији је Дачић истакнути представник?

Најзад је одлуком Европског савета показано да се Србија и даље сматра непоузданим партнером и паријом који мора бити под посебном паском и сталним старатељством. Али је оваквим ставом европских званичника створена јединствена прилика да се коначно крене у разградњу косовског мита.

Да ствар буде гора, држава фантастично добро подржава повериоце; било да су то банке, јавна предузећа, или пак она сама, без иоле обзира да ли су дугови грађана последица зеленашења тих истих поверилаца, или просто недисциплине грађана. Организовани су читави тимови утеривача дугова, које финије називамо извршитељима.

Једна од главних окосница кампање предводника целе једне Нове генерације у ДС било је залагање да странку мења чланство, а не функционери. "Људи су главни ресурс и највећи капитал ДС, нарочито млади, стручни, школовани и образовани. Њима се не може командовати из центра, они нису спремни да слушају директиве.

Део Србије – Косово и Метохија - је окупиран, а други, већи део је у полувазалном положају. То је та стварност. Стварност је, такође, разуме се да агресија НАТО пакта, нити је могла, нити је решила било какав проблем на Балкану. Четрнаест година после, Балкан је једнако нестабилан.

Како можемо да се љутимо на Хашки суд што је ослободио Готовину и Харадинаја који су одговорни за страдање наших сународника, када ми трпамо у затворе и осуђујемо властите грађане који су бранили сопствено достојанство, имовину и интегритет.

Српска напредна странка постала је тзв. Франкенштајново чудовиште које се отело контроли својих твораца и почело да једе своје родитеље – у најмању руку- ДС и неподобне тајкуне. То чудовиште је превазишло издајничку политику претходне владе и квислинштво странака које су је чиниле, па је и формално извршило чин велеиздаје земље.

Две су основне тезе које су заступљене у нападима на цркву: Прва је да је Црква одвојена од државе, и да се не сме мешати у државне послове; а друга да се власт не сме нападати, па још да Црква мора да се моли за оне који су на власти, како гласи једна црквена заповест. 

Медијски поглед на сусрет Путина и Николића је међутим био сасвим другачији. О разговору два председника највеће агенције су просто написале неколико информативних реченица о договорима, или како су прекинули преговоре да би честитали имендан руском Патријарху

После Тадића и демократа, под маском некакве „националне“ и „проруске“ опције долази још радикалнија прозападна опција у лику Николића и Вучића, која ту радикалну прозападну политику обавља под маском „српског патриотизма“ и „русофилије“.