Savremeni svet | |||
Rusija nije banana republika |
petak, 09. avgust 2013. | |
Odustajanje američkog predsednika Baraka Obame od puta u Moskvu i razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom uzburkalo je političke krugove u obema zemljama, ali čini se da nije izazvalo preveliko uzbuđenje, pa ni iznenađenje. Utisak je da su i jedna i druga strana reagovale dosta uzdržano, diplomatski, trudeći se da izbegnu teške reči. To se jednim delom može objasniti činjenicom da se ovakav epilog i mogao očekivati, iako se do samo pre nekoliko dana, bar u Moskvi, tvrdilo da pripreme teku ,,uobičajenim tokom’’ i da Vašington nije nagovestio otkazivanje posete. Razlog, bar formalan, jeste poznat. Vašington je ,,duboko razočaran’’ što je Moskva dala azil bivšem saradniku američke Nacionalne obaveštajne agencije Edvardu Snoudenu i odbila molbu SAD da ga izruči kako bi bio izveden pred sud. Bela kuća je - da podsetim – ,,procenila dostignuća’’ između Rusije i SAD, ali je u svom saopštenju navela da se uočava ,,nedostatak napretka’’ oko serije drugih pitanja poput raketne odbrane i kontrole oružja, trgovine i komercijalnih odnosa, pitanja globalne bezbednosti, ljudskih prava i civilnog društva. Beli dom takođe kaže da je odluka Moskve o davanju azila Snoudenu ,,razočaravajuća’’. Moskovski mediji preneli su i izjavu Baraka Obame u kojoj je rekao da mu se ponekad čini da su ,,odnosi na nivou hladnoratovskog perioda’’. Obama tome dodaje da je takvo mišljenje stvar prošlosti i da je za obe zemlje važnija budućnost. ,,Nema nikakvih prepreka na putu dalje efikasne saradnje naših država", optimistički konstatuje američki predsednik. Zvanična Moskva izrazila je razočaranost odlukom američkog predsednika. Po oceni Kremlja, takav korak svedoči o nespremnosti SAD da sa Rusijom izgrađuju ravnopravne odnose. Pomoćnik predsednika Putina Jurij Ušakov izjavio je da je američka odluka usledila zbog epizode sa Edvardom Snuodenom. Podvukao je da su tokom mnogih godina Amerikanci izbegavali da potpišu ugovor dveju zemalja o ekstradiciji. Na naše zahteve da nam izruče lica koja su izvršila krivična dela na teritoriji Rusije odgovarali su odbijanjem pravdajući se da ne postoji ugovor o ekstradiciji. Ušakov kaže da je poziv Obami da poseti Rusiju i dalje otvoren. Predstavnici Rusije su spremni da rade sa američkim partnerima na svim ključnim pitanjima bilateralnih odnosa i drugim problemima. Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov smatra da razgovori zvaničnika dve zemlje u budućnosti mogu doneti rezultate. On je ,,uvređenost’’ Vašingtona prokomentarisao na sledeći način: ,,Meni se čini da je to apsolutno iskrivljena realnost, to je pogled na svet u krivom ogledalu. Za nas je korist od razgovora na najvišem nivou sasvim očigledna’’. U Donjem domu ruskog parlamenta ocenjuju da će otkazivanje posete Obame Moskvi više štetiti samim Amerikancima nego Rusiji. Zamenik predsednika Komiteta za međunarodne odnose Leonid Kalašnjikov smatra da je Obama doneo odluku pod pritiskom određenih krugova koji su preuveličali ,,slučaj Snouden’’. ,,Napravili su od komarca magarca’’. Amerikanci u ovom slučaju gube mnogo više od nas, kaže Kalašnjikov i ocenjuje da se u Moskvi ovom slučaju pridaje više emocionalni nego racionalni karakter. ,,Nama od Amerike u našim racionalnim međusobnim odnosima ništa ne treba. Ranije smo od njih, od Međunarodnog monetarnog fonda, uzimali kredite, molili. Sada naprotiv mi njima dajemo novac – naša sredstva su uložena u obligacije Monetarnog fonda. Sa svoje strane, Amerika je zainteresovana da sarađuje sa Rusijom, na primer u energetskoj oblasti, zatim u pregovorima o smanjenju naoružanja. Ali, bez pregovora se to ne radi, zato će Amerikanci u tom smislu imati veću štetu nego mi, smatra Kalašnjikov. Poslednjih dana, u međunarodnoj javnosti postavljalo se pitanje da li će Moskva, u vezi sa Snoudenom, izdržati pritisak Vašingtona, ali ne samo Vašingtona. Izdržala je, kažu zadovoljno analitičari u Moskvi i taj test na suverenitet je uspešno prebrođen. Pri tom, Rusija je mnogo dobila u očima mnogih ljudi u svetu koji na nju gledaju kao na svojevrstan oslonac u očuvanju nezavisnosti. Svi argumenti u datom slučaju bili su na strani Moskve, dok su argumenti Vašingtona bili gotovo ništavni. Ugovor o ekstradiciji Vašington je izbegavao da potpiše smatrajući da je on potreban samo Moskvi. U odsustvu takvog ugovora, ambasador SAD u Moskvi, Majkl Makfol, bio je prinuđen da moli ne ,,ekstradiciju’’ Snuodena, nego njegovo ,,vraćanje’’ u Vašington. ,,Kao robu iz prodavnice’’, sarkastično primećuje ruski analitičar. Nemoć Vašingtona nevoljno je potvrdio i ministar pravde Erik Holder. On je u pismu svom ruskom kolegi Aleksandru Konovalovu obećao da Vašington ,,neće primenjivati mučenje Snoudena niti zahtevati smrtnu kaznu’’. Zamislite, kaže ruski analitičar: Amerika, taj svetionik demokratije, posebnim pismom pruža uveravanja da u konkretnom slučaju neće primenjivati mučenje. Za državu, navodnog svetskog zaštitnika slobode i prava čoveka, to je- superrealna potvrda. Očigledno, situacija sa Snoudenom nije suštinski novi problem nego samo jedan od zahteva Rusiji, dopuna poprilično dugog spiska: pozicija u vezi sa Sirijom, sa Iranom, mnogim pitanjima unutrašnje politike. U suštini, primećuje jedan moskovski analitičar, kao polazna tačka može se smatrati izjava potpredsednika SAD DŽo Bajdena još marta 2011. koji je tada rekao: treći mandat Putina - to je loše i za Rusiju i za samog Putina. Za Vašington bi, dakle, bilo dobro i potrebno da Putin isporuči Snoudena, da digne ruke od sirijskog predsednika Asada i da sam ode sa vlasti. Retorika Vašingtona u odnosu na Rusiju poslednjih godinu i po dana se postepeno zaoštrava i to zaoštravanje se nastavlja. Ali, smatraju analitičari, značajnije je to šta će SAD raditi ćutke. A potezi će biti tim žešći pošto je na zvaničnom nivou Vašington nemoćan. Sva sredstva će biti dobra koja mogu da destabilizuju unutrašnju situaciju u Rusiji, zajedno sa pritiskom spolja. Očigledno je da ,,slučaj Snoudena’’ svedoči o daljem zahlađenju odnosa dveju država koje traje već dosta dugo. Ima ocena da su odnosi Moskve i Vašingtona danas na najnižoj tački od kako je Barak Obama došao u Belu kuću. Dakle, velike nade i gromke obostrane izjave o ,,resetovanju’’ odnosa, po svemu sudeći, pale su u vodu. Slučaj Snouden bio je samo poslednja kap u prelivanju gorke čaše. Što se samog Snoudena tiče, on je bar trenutno rasterećen briga. Čime će se dalje baviti, šta će raditi, gde će boraviti, nije izvesno. Gotovo je sigurno da će poštovati zahtev Putina i da neće raditi ništa što bi štetilo Americi. Da li će prihvatiti neku od mnogobrojnih ženidbenih ponuda? Teško je verovati da će se upuštati u bračne vode pre nego što ne vidi jasno i sigurno na čemu je. Pojedini moskovski mediji saopštili su da mu je ponuđena saradnja sa Gornjim domom parlamenta, odnosno Senatom, u svojstvu eksperta. Sa takvom inicijativom istupio je senator iz Čeljabinske oblasti Ruslan Gatarov koji rukovodi grupom za poštovanje ustavnih prava građana na neprikosnovenost privatnog života prilikom obrađivanja ličnih podataka. Sam Snouden se o tome nije izjasnio. Takođe je malo verovatno da će se toga prihvatiti jer bi se moglo različito tumačiti. Nije malo onih, ni u Moskvi ni u Vašingtonu, koji smatraju da je možda i bolje što do susreta Obame i Putina neće doći jer on najverovatnije ne bi dao nikakve rezultate. Problem nije u tome što Rusija i SAD nisu saglasni oko pojedinih pitanja, već u tome što nisu baš preterano zainteresovani da nesuglasice prevaziđu. Ako je ova konstatacija pojedinih analitičara tačna, onda bi se ona pre mogla osnositi na američku, nego na rusku stranu. Naredni test za rusko-američke odnose (ako u međuvremenu ne bude drugih) mogle bi da budu zimske Olimpijske igre u Sočiju iduće godine. U Vašingtonu se povremeno mogu čuti glasovi da bi SAD mogle da bojkotuju te igre ,,ako Rusi i dalje budu tvrdoglavi’’. Ipak, odnosi dve zemlje neće biti zamrznuti i dijalog će se nastaviti, ali za sada ne na najvišem nivou. Obama će doći početkom septembra u Sankt Peterburg na samit G-20, ali prethodno neće dolaziti u Moskvu već će pre samita posetiti Švedsku. U Vašington, međutim, putuju ruski ministri spoljnih poslova odbrane. Nivo nije za potcenjivanje i jedni drugima imaće mnogo šta da kažu. Situacija danas ni najmanjim delom ne podseća na ne tako daleke devedesete godine prošlog veka kada je Rusija u odnosu na SAD bila u apsolutno podređenom položaju. Opljačkana kriminalnom privatizacijom, vojno i ekonomski potpuno oslabljena, politički razdirana, nalazeći se na ivici socijalnog bunta i građanskog rata, Moskva se povinovala svakom zahtevu Vašingtona. Lično sam u parlamentu slušao poznatog političara Vladimira Lukina, jedno vreme ruskog ambasadora u Vašingtonu, kako govori da su ga pozivali u Stejt Department i davali sugestije kako Rusija treba da se ponaša oko ovog ili onog događaja, ove ili one situacije na unutrašnjem planu i međunarodnoj sceni. Rusija je imala predsedika koji se svim silama borio da zadrži vlast i predstavi se Zapadu kao demokrata, i izrazito prozapadnog ministra inostranih poslova. Ta vremena su nepovratno prošla. U zaključku, poslužiću se konstatacijom koju sam pročitao među mnogobrojnim reagovanjima građana o ,,slučaju Snouden’’: ,,Gospodo, Rusija nije banana republika’’. |