Србија је учинила крупну политичку грешку придружујући се Кримској платформи

Сматрам да је Србија учинила крупну политичку грешку придружујући се Кримској платформи, иницијативи украјинске владе која има за циљ ,,ослобађање и реинкорпорацију полуострва''. Да подсетим, Кијев је 23 августа био домаћин трећег самита Кримске платформе. Прошле године на њој је учествовало је 60 земаља а сада, са новоименованим државама, 67. То је знатно више од трећине укупног броја држава у свету.

Да ли тај наизглед импозантан број учесника, међу које се први пут уврстила и Србија, показује вољу и жељу међународне заједнице да се Крим поново врати под окриље Украјине? По мом личном мишљењу и уверењу- не. Ради се о томе да неки од учесника немају праву представу о каквом је проблему реч, неки су то урадили под притиском или ,,саветом'' са стране, а неки, разуме се, по сопственом нахођењу, имајући при томе у виду и неке своје скривене интересе и циљеве. Не искључује се ни додворавање неких учесника центрима моћи у свету.

Србија је то урадила, по мом мишљењу, руководећи се ,,принципијелним разлозима'' (имајући у виду Косово) и да би показала како је против сваке агресије и залаже се за поштовање суверенитета и територијлног интегритета сваке државе. А шта је са суверенитетом и територијалним интегритетом Србије који су погажени грубом употребом војне силе, праћене многобројни људским жртвама, огромним материјалним разарањима и страшним патњама њеног становниства? То, изгледа, остављмо на савести починилаца.

Сматрам да је Србија учинила крупну политичку грешку придружујући се Кримској платформи, иницијативи украјинске владе која има за циљ ,,ослобађање и реинкорпорацију полуострва''

Поједини комемтатори примећују, мислим са правом, да је изненадно приступање Србије Кримској платформи уследила након сусрета председника Вучића и председника Украјина Зеленског у Атини који је том приликом обћао да Украјина неће признати независност Косова.

Цитирао бих овде обраћање премијерке Србије Ане Брнабиц учесницима Платформе.

"Република Србија искрено жали због патње које је претрпео народ Украјине. Желим да искористим ову прилику да нагласим нашу посвећеност очувању међународног права, територијалног интегритета и политичке независности државе као као темеља наше спољне политике. С обзиром на наша искуства, саосећамо са Украјином и украјинским народом који су били искрени пријатељи Србији. Наставићемо да посвећујемо пажњу хуманитарној ситуацији у Украјини и да пружамо помоћ Украјини. О томе сведочи и наша недавна одлука да испоручимо робу и медицинска средства, како бисмо олакшали патњу народа. Република Србија није неутрална у односу на вредности, ми у потпуности поштујемо територијални интегритет и суверенитет Украјине, што је став који конзистентно заступамо у међународним организацијама", навела је Брнабић, додајући:

"Овом приликом желим да потврдим спремност Србије да учествује у послератној обнови Украјине и желим да нагласим нашу спремност да подржимо Украјину на европском путу делећи наша искуства."

Сасвим исправно. Дабоме да грађани Србије саосећају са украјинским народом у његовим садашњим патњама. Мене лично, а мислим и сваког нормалног човека, ни мало не радује када свакодневно на телевизији слушамо колико је у овој или оној акцији, на овом или оном потезу фронта, погинуло украјинских војника. Невиних младих људи који су нечијом вољом гурнути у ратни вртлог. И међу Украјинцима, као међу Русима, имао сам током дугогодишњег боравка у Москви и повремених краћих боравака у Украјинини, доста добрих, племенитих познаника и искрених другова. Данас једни од других зазиру, и то туђом кривицом и вољом.

Да ли је неко на Кримској платформи помињао страдања и патње руског народа у Луганској и Доњецкој републици последњих година? Да ли је помињао зашто се не спроводе закључци Минске конференције? Да ли је ико поменуо улогу западних ценатара моћи око садашњег украјинског пакла?

Читава медаља има и другу страну. Да ли је неко на Кримској платформи помињао страдања и патње руског народа у Луганској и Доњецкој републици последњих година? Да ли је помињао зашто се не спроводе закључци Минске конференције? Да ли је ико поменуо улогу западних ценатара моћи око садашњег украјиснког пакла? Да ли је подсећао на Кубанску кризу када су САД запретиле никлеарним ратом ако совјети не повуку своје ракете са Кубе? Па ако Америка не жели туђе ракете у суседству, зашто такво исто право не поштује и када је Русија у питању?И, наравно, зашто су сви учесници (осим Србије) остали мутави када је у питњу Косово? И да је неко случајно покренуо тај проблем, одговор би био: то је нешто друго, не може се поредити. Како би рекла и госпђа минитарка у Нушићевој комедији: ,,И ако није друго, биће друго''.

И, такође се надам, да је специфична војна операција Русије усмерена управо против тог мањег дела украјинског друштва и његових лидера и да само у том случају може имати ширу међународну подршку

За Русију, Крим је од највећег стратешког значаја, готово питање опстанка као самосталне државе и велике силе. Издвојено је из састава Руске Федерације педесетих година послог века а враћено под руском заставом пре неколико година, на основу референдума грађана који чине велику већину житеља полуострва.

Његовим губљењем, Русија би се лишила позиције светске силе и постала регионална, о коју би свако могао да отира ноге. НАТО, односно САД, ,,ушле би у трбух'' Русији, основали тамо своје базе, претворили Севастопољ, ,,град руске славе'' како то кажу у Москви у својеврсну тврђаву пред вратима Русије, загосподарили Црним Морем и читавим регионом. И то све скупа о остварењу вековног сна: поразити, покорити и распцепкати Русију као главну сметњу у жељи да постану госпорари света. Мало ли им је Атлантика, великог дела Пацифика и Средоземља. Сада би и Црно Море.

За Русију, Крим је од највећег стратешког значаја, готово питање опстанка као самосталне државе и велике силе. Издвојено је из састава Руске Федерације педесетих година послог века а враћено под руском заставом пре неколико година, на основу референдума

То што Украјина обећава на неће признати Косово за Србију не значи ништа, или готово ништа. Ако је учешће Србије на Кримској платформи и подршка враћања полуоствра у састав Украјине узвратни гест, онда је то наиван закључак и промашен потез. То неће донеети неке озбиљне позитивне поене Београду, али ће на себе навући подозрење и сумњу Москве као искреног партнера. Истовремено, Србија се тиме на известан начин сагласила са двострким стандардима на међународном плану, и то на сопствену штету.

И да закључим свој лични став за коју не претендујем да је апсолутно исправан: Србија мора и треба да подржава пријатељски украјински народ, његово право на опстанак, живот и просперитет. Али, то није подршка, надам се неупоредиво мањем далу грађана те земље који је задојен русофобијом и нацистичком опредељеношћу. И, такође се надам, да је специфична војна операција Русије усмерена управо против тог мањег дела украјинског друштва и његових лидера и да само у том случају може имати ширу међународну подршку.