Савремени свет | |||
Одлазак "човека епохе" |
недеља, 04. септембар 2022. | |
Бивши совјетски државни и партијски лидер, Михаил Сергејевич Гобачов, преминуо је у 92-ој години Централној клиничкој болници у Москви од болести бубрега. У болнии се налазио на хемодијализи, али сви напори лекара да му спасу живот остали су без резултата. Његова смрт изазвала је велику пажњу у Руској и светској јавности. Председник Русије Владимир Путин изјавио је да је Михаил Горбачов имао огроман утицај на ток светске историје. Био је на челу државе у веома сложеним условима и огромних спољнополитичких, економских и друштвених изазова. Дубоко је веровао да су демократске реформе неопходне и настојао је да их спроведе. Огласили су се такодје премијер Мишустин и други највиши руски званичници као и многи страни државници који истичу веома позитивну улогу Михаила Грбачова на унутрашњем и медјународном плану. Захваљујући великим делом управо Михаилу Сергејевичу, каже се у њиховим изјавама, окончан је хладни рат и свет је упловио у мирније воде токове а совјетско друштво почело да поприма демократскије форме. Горбачов се родио 2. марта 1931. године у селу Привољни у Ставропољском округу. Године 1985. постао је генерални секретар ЦК КПСС а марта 1990. први и последњи председник у историји Совјетског Савеза. ,,Никада, ни једног тренутка, нисам зажалио што дужност генералног секретара партије нисам користио да би неколико година царствовао''- изјавио је у једној прилици Горбачов. Животни пут Михаила Сергејевича почео је за оно време помало необицно. Прву рубљу зарадио је 1945. године као помоћник комбајнера. Две године касније, 16-годишњи сада већ комбајнер, Михаил Сергејевич због одличих жетвених резултата наградјен је орденом. После пар година прелази у Москву где је дипломирао права на престижном Московском држаном унивезитету (МГУ). Знатно касније ванредно је завршио и економски факултет- смер за пољопривреду. Био је ожењен Раисом Максимовном Титаренко, са којој је добио ћерку Ирину. Била је то прва, једина и највећа љубав Михаила Сергејевича.
Већ 1955. године ушао је у политику као активиста Комсомола. На врх политичке лествице попео се 11. марта 1985. године када је на ванредном пленуму ЦК КПСС изабран за генералног секретара. ,,Никада, ни једног тренутка, нисам зажалио што дужност генералног секретара партије нисам користио да би неколико година царствовао''- изјавио је у једном прилици Горбачов. Двадесет и петог децембра 1991, после потписивања Бјеловешких уговора, Горбачов је дао оставку на председнички положај и потписао декрат о предаји управљања старешким нуклеарним оружјем Борису Јељцину. У време док је руководио земљом и партијом, у Совјетском Савезу дошло је до крупних измена са глобалним, историјским последицама. Завођењем ,,перестројке'' покушао је реформисање совјетског система; окончан је хладни рат, совјетска војска повучена је из Аганистана, дошло је до распада Совјетског Савеза и Варшавског уговора, срушен је Берлински зид и дошло је до уједињење Намачке. Аналитичари оцењују да је улога Михаила Горбачова у свему томе била велика, а у неким доменима и одлучујућа. По неким оценама у веома позитивном, а по другим у крајње негативном смислу. Горбачов сматра да је најважнија ствар у његовом животу било завођење перестројке и све оно што је везано са њом. Био је дубоко убеђен да је перестројка била неопходна и да је правилно спроводјена. Главно је, каже у једном интервјуу, то што смо постигли унутар земље- људи су добили слободу и завршен је тоталитарни систем. Због тога није ни успео такозвани пуч, односно покушај да се Горбачов смени. А што се међунродне политике тиче, највеће достигнуће је обустава хладног рата и радикално смањење нуклеарног наоружања.
У једном од ранијих интервјуа каже да је принципијелне одлуке доносио сам и о свом животу и у политици. И не би их мењао. У политици се данас све јасније види да је било и промашаја. Критикују ме што сам веровао људима, али без тога перестројка не би ни почела. Грде ме и због гласности. А без гласности у земљи се ништа не би променило, каже Горбачов. Горбачов оцењује да је много пута говорио да је било могуће сачувати Совјетски Савез али уз реформе које би дале већа права републикама и ,,реални суверенитет''. А данас, ево већ после толико година, бивше совјетске репубике постале су незавсине земље. Данас имамо Евроазијски економски савез, организацију Уговора о колективној безбедности. Те органиације требало би ојачати и успоставити чврсце односе Русије са тим републикама са којима они данас нису добри. ,,Живот, судбина, биографија, грешке, заблуде, и деловање Горбачова су добро познати’’- писао је још пре више година политички коментатор Николај Троицкиј. ,,Као практично и сваки реформатор, он није заслужио жарку љубав градјана земље којом је руководио. Тим пре што су његове реформе довеле до распада Совјетског Савеза. Међутим, уопштено гледајући, поготову у Европи, његова личност се описује у већој мери у позитивном, него у негативном контексту. У сваком случају, он је ушао у историју као човек који је успео да измени свет’’. Михаил Сергејевич је веома ризиковао. Иако је задржао за себе положај генералног секретара, значајно је ослабио партијску вертикалу. Тим пре што је на његову иницијативу Конгрес народних депутата лишио партију статуса ,,руковеће усмеравајуће снаге’’ бришући из статута тачку која се на то односи. Горбачов је снажно ,,заталасао чамац’’совјетске државе- каже руски аналитичар. Тако снажно да се на крају крајева и сам није одржао на месту кормилара па је све потонуло. Без носеће конструкције под називом КП Совјетског Савеза, та држава није могла да постоји. Разуме се да Горбачов није рачунао на такво финале. Када је почео ,,перестројку’’, није могао схватити чиме ће да се заврши тај процес.
У сваком случају, Михаил Сергејевич је започео и наставио реформе искључиво по сопственој иницијативи. И до дан данас за то не жали, иако су те реформе уништиле и његову политичку каријеру. Аналитичар закључује да је Горбачов знао ту каријеру достојно да заврши без великих потреса, односно отворених сукоба и људских жртава. То је безусловна заслуга овог бившег совјетског лидера. Он је био реформартор али не и револуционар. За то му треба рећи- велико хвала. Поједини аналитичари сматрају да је Горбачов успео да измени менталитет совјетског човека. Зато се са правом може рећи да је Горбачов- човек епохе. Политичар Сергеј Митрохин својевремено је назвао Горбачова ,,сјајном историјском личности’’. Главна његова историјска улога је у томе што нам је дао слободу- каже Митрохин. Сасвим супротне оцене дају левичарске, али и неке друге личности, у чему предњаче комунисти и либерал- демократи који сматрају да је политика Горбачова нанела огромну штету совјетској држави и у коначном резултату је и разрушила. Тешко је наћи у нашој историји 20 века фигуру која је земљи нанела толико штете као што је то Горбачов- рекао је својевремено функционер КПРФ Иван Мељников. Он је уништио много тога што су градила цела покољења, за шта су људи плаћали животом. Уз његово име увек ће стајати реч ,,издајник’’. Лидер Либерално- демократске партије, недавно преминули Владимир Жириновски, својевремено је назвао је Горбачова - ,,рушитељем совјетске цевилизације’’. Пожелео му је дуг живот, позвао да се врати у свој завичај одакле је дошао и да се извини за разбијање Совјетског Савеза. ,,Тако разрушити земљу није успело до сада ни једном владару. Чак су се и најкрвавији ратови завршавали и армије се враћале кућама. Горбачов је успео да уништи другу по снази државу у свету која је практично била равна Америци. И то је урадио без икаквих војних дејстава, изнутра, као ,,пета колона,, и ,,тројански коњ’’- рекао је Жириновски.
Осим распада Совјетског Савеза, Горбачову се највише замера због његовог става око рушења Берлинског зида и уједињења Немачке. Тврди се, наиме, да у свему томе није водио рачуна о интересима Совјетског Савеза и није тражио писмене гаранције да се НАТО после уједињења Немачке неће ширити на Исток. Године 1996 Михаил Сергејевич је покушао да се врати у велику политику и истакао је кандидатуру на изборима за председника државе. Осим сто је доживљавао разне непријатности током кампање, на самим изборима добио је занемарујуће мали број гласова. На једном ручку у Прес центру у Москви, у веома уском кругу страних дописника, обратио сам се Горбачову питањем како да га ословим: са ,,друже’’ или ,,господине’’. ,,Како хоћете, то је ваш лични избор- одговара ми Горбачов. Прихватам и једно и друго’’. Одлучио сам се за ,,друже’’, али ипак у последњем тренутку мењам одлуку и обраћам му се се уобичајеним ,,уважаемый Михаил Сергеевич’’. Он примећује моје двоумљење и каже: ,, Так правильно’’. Питао сам га о распаду Совјетског Савеза, о рушењу Берлинског зида, о уједињењу Немачке. Горбачов је нашироко објашњавао своје ставове. Каже да све што је урадио, урадио је по сопственој савести и у најбољој намери према земљи и народу. Оштро је осудио Бориса Јељцина с којим је био у сукобу. Земљу су растурили и упропастили они који су роварили против њега и желели власт по сваку цену, па и по цену рушења државе, каже Горбачов. Запад је, пак, убрзо ,,променио ћурак’’ и почео да се понаша као победник у хладном рату, понижавајући Русију и поигравајући се са Јељцином. А што се тиче разбијања Совјетског Савеза, то питајте Јељцина- каже ми помало љутито Михаил Сергејевич. Године 1990. додељена му је Нобелова награда за мир. Носилац је такође огромног броја совјетских и међународних награда и признања. После смрти супруге Раисе Максимовне, септембра 1999. године, која је играла значајну улогу у животу Михаила Сергејевича и за којом је веома жалио до последњег дана, бивши совјетски лидер се сасвим ослонио на породицу- ћерку Ирину, унуке Ксенију и Анастасију и праунука Александра. Основао је ,,Фонд Горбачова'' који се углвном био хуманитарном делтноти. Своју дуговечност објашњавао је свакодневним дугим шетњама са спругом Раисом док је она још била у животу. Шетали су шумским стазама у оквиру даче по сваком времену, по киши или снегу. Обавештени извори су тврдили да је Раиса повемено питала човека из обезбеђење који их је дискретно пратио- колико су кругова направили. Била је веома љута ако је дискретни пратилац погрешио. Исти извори такође кажу да је током тих шетњи брачни пар разговарао и о политичким темама. Раиса је, наиме, била Михаилов ,,саветник у сенци'' о чему се шапутало у политичким круговима и јавности. Ауторка књиге ,,Таоци Кремља'' Лана Тархова има о Горбачову изузетно позитивно мишљење. За последњих седамдесет година (дакле од Стаљина до краја мандата Јељцина) први председник СССР-а учинио је за земљу више него било ко други. И управо због тога људи су у односу на њега пристрасни као ни према једном другом политичару. Човек, изменивши ход светске историје, поставши још за живота симбол, легенда, споменик, остао је да живи ту поред нас као приватно лице, које чини грешке и испољава слабости. Још на осамдесету годишњицу животног јубилеја, Гобрачова је у Кремљу примио тадашњи преседник Русије Дмитриј Медведев и доделио му највише руско одликовање- Орден Андреја Првозваног. ,,То ће бити симбол уважавања државе којом сте руководили. Ви сте управљали нашом земљом у врло сложеном, драматичном периоду. То је био оргоман напор’’- рекао је Медведев.
Сличне оцене о Горбачову давао је својевремено и председник Владимир Путин. Никада, ни једном речи, није означавао Гобачова као кривца за распад Совјетског Савеза, аико је тај распад називао катастрофом 20 века. ,,У нашој земљи, и далеко ван њених граница, ви сте познати као један од великих државника савремености, који су битно утицали на ток светске историје и много учинили за јачање ауторитета Русије’’ написао је Путин у телеграму честитајуци му осамдесети родјендан. Обавештени извори тврде да је Горбацов последњих неколико година живео и Подмосковљу, на дачи која му је дата на доживотно коришћење. Дача је окружена боровом сумом чијим је стазама Михаил Сергејевич поврмено шетао док су га ноге још држале. Није желео у њој ништа да мање од ствари које су га подсећале на прошлост. Имао је лично обезбеђење, послугу и примао веома солидну пензију. Чезнуо је черком Ирином и унућићима који већ годинама живе у Немачкој и веома ретко, обично за Нову годину, долазе у Москву да обиђу остарелог дедушку. Михаил Горбачов биће сахрањен на Новодевићјем гробју у Москви, поред његове супруге Раисе Максимовне. Смрт ће поново ујединити Михаила и Раису чији су брак и узајамна љубав представљали пример за углед. По свему судећи, ни око Горбачова, као ни око Јељцина, историја није рекла последњу реч. Временска дистанца је можда исувуше кратка за веродостојну оцену коју би сви прихватили.
|