четвртак, 18. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нова.рс: Како је Вучић одиграо за Рио Тинто - кад нико није очекивао договорио копање литијума грађанима иза леђа
Хроника

Нова.рс: Како је Вучић одиграо за Рио Тинто - кад нико није очекивао договорио копање литијума грађанима иза леђа

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 18. јул 2024.

Грозница власти звана литијум поново је почела да тресе цело друштво и то у ситуацији када је део јавности поверовао речима државног врха да је рудник стављена тачка. Да није стављена ни запета потврђује одлука досада "успаваног" Уставног суда који је коначно заседао и донео одлуку да поништи претходну одлуку Владе којом се стопира пројекат Јадар. У предизборној кампањи, литијуму и руднику дат је скроман простор, да би на велика врата пројекат вратила у тренутку када земља гори услед екстремних температура, док су грађани на годишњим одморима и са објективно мањим капацитетима да се организују и пруже отпор изградњи рудника.

Двогодишња пауза у помињању и реализацији пројекта “Јадар”, односно ископавања литијума у Србији, готово хируршки је просечена оног тренутка када су завршени избори 2. јуна. Није тајна да је председник државе велики заговорник и промотер отварања рудника на западу Србије јер то види као велику шансу за земљу која није прегобата минералима и природним богатствима које жели већина планете.

У сваком случају, осим за њега, литијум није био високо на агенди, али онда се десио преокрет – власт је почела да помиње рудник, да врши медијску офанзиву и припрема јавно мњење да ћемо наводно пропустити историјску шансу уколико се не копа у Јадру.

У јуну је кампања за литијум тек била у повоју, да би према подацима БИРОДИ, само у првих осам дана јула у емисијама на националним телевизијама тема литијума била помињана у истој мери колико за цео јун на истим каналима.

Уз медијско убрзање и невероватну заинтересоватност да се пропагира тема литијума, симптоматично је да је рудник постављен високо на дневном реду одмах након завршетка избора. Нико од напредњака није желео да ризикује да у кампањи кандидује тему за коју и сами симпатизери и чланови СНС имају велики број негативних реакција, имајући у виду да су и тако имали велике изазове да сачувају власт на локалу.

Дакле, похвалне оде и позитивни ставови о литијуму само су чекали да прође недеља, 2. јуна и да се крене у офанзиву.

Да власт зна шта ради потврђује и то што је за тајминг око литијума изабрала још два веома битна фактора: први је да је донета одлука Уставног суда да је претходна уредба Владе била противуставна, што је власт вешто пласирала као наратив да је суд донео своју одлуку и да се они не мешају у судску грану власти која је независна.

Врло занимљиво тумачење имајући у виду да тај суд више од 6 месеци није обавестио јавност шта је одлучио у предмету где је опозиција тражила поништавање свих избора због очигледних изборних неправилности.

И други, незанемарљив фактор је чињеница да се литијумска грозница по други пут међу грађанима Србије појављује у тренутку када гори земља на непријатних 40 степени целзијуса. Грађани су углавном на одморима или испод клима уређаја, па је и активистичка и опозициона критична оштрица мање присутна.

У таквој атмосфери у Београду стиже немачки канцелар Олаф Шолц и комесар ЕУ Марош Шефчович који немају намеру да разговарају са Вучићем о изборним условима или владавини права. Очигледно је тема само једна, што потврђују и сазнања Н1 да ће бити парафиран Меморандум о разумевању измешу ЕУ и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировима.

Вучић зна шта ради и пажљиво бира тајминг

Да је власт пажљиво и промишљено изабрала тренутак да извуче литијум из фиоке потврђује аналитичар Драгомир Анђелковић, који нема дилему да је то стари манир напредњачке власти.

Он прави паралелу са Косовом и истиче да је власт изабрала моменат за кампању који није оптерећен јавним мњењем као у време предизборне кампање.

 “Вучић је мајстор деловања у више корака, он не ради ствари праволинијски јер је тада највећи отпор. Он је и раније планирао акције, почев од изборних превара до предаје Косова. Све је то радио тако да се отпор полако разводни и у једном моменту крене велика офанзива. Изабрао је моменат када није оптерећен јавним мњењем као у време предизборне кампање. Ово је дуготрајна акција, ниједног момента није престао да се тиме бави, само је бирао тренутак да грађани не разумеју шта се дешава”, објашњава Анђелковић за Нову.

На питање да ли је летња сезона погодан тренутак за власт јер је могућност протеста умањена, Анђелковић наглашава да Вучић пажљиво бира датуме, чиме жели да онемогући потенцијалне протесте.

 “Вучић јако добро бира датуме, имали сте неке битне одлуке и током лета, али и зиме, дакле у ситуацији када су екстремне климатске прилке. Тиме покушава да онемогући потенцијалне протесте, што не значи да није спреман поново да направи искорак ако буде већег отпора и да у трећем кораку ствар покуша да заврши. Вучић користи све што може да наметне своју вољу противну интересима грађана”, јасан је Анђелковић.

Има ли простора за отпор упркос снажној кампањи?

Да власт има недвосмислене намере по питању литијума потврђује нова Уредба Владе од 16. јула којом се поново враћа пројекат “Јадар”, чиме се отклања и правна проблематика око тога може ли да се копа литијум. Такву вест дочекали су и активисти и политичари опозиције који су најавили да је ово позив на отпор и организовање у борби против литијума.

Да ли ће се то и догодити још увек је енигма, имајући у виду да нико није упутио на позив или евентуалну блокаду путева по Србији, иако је власт послала јасну поруку да ће полиција реаговати уколико буде блокада пруга или путева.

Драгомир Анђелковић тврди да постоји маневарски простор да се реагују на најаву власти да ће се копати литијум, али напомиње да не постоји могућност да се делује парцијално.

“До год једни протестују против литијума, а други због Косова или аутократије, ништа се неће урадити. То мора да буде свеопшти отпор против деловања власти јер она чини све ван институционалног оквира, одбијајући да консултује струку. Докле год је све разбијено, то је пут у пропаст. Није проблем у народној енергији већ у недостатку политичког вођства како би се направио одговор на Вучићеве злоупотребе”, закључује Анђелковић.

Европи и Немачкој се жури више него Вучићу

Политиколог и комуникацијски стратег Ђорђе Трикош нема дилему да је главни фактор за убрзање питања експлоатације литијума то што се на нивоу ЕУ тражи нека врста деловања у том смеру. Са друге стране, саговорник Нове напомиње да је недвосмислено тачно да је властима погодније што се о отварању рудника расправља након избора, али да је пресудан фактор утицај ЕУ.

 

„У основи се иде ка томе да се тај пројекат одобри и реализује, уосталом на седници Владе је донета одлука да се иде у том смеру. Ја бих рекао да је овде суштина да се ради о европским приоритетима у конктексту ресетовања свих координата за енергетску незавиност. Вучић је много више завистан у том процесу, него иницијатор. Дакле, не бих рекао да је председник државе стратешки изабрао да се то дешава током лета, већ да су односи на европском нивоу такви да се захтева нека врста деловања већ сада“, објашњава Трикош за Нову.

Он нема дилему да власт овај процес води нешто пажљивије него раније.

„Схватили су да је питање осетљиво, односно оног тренутка да је политички инструментализовано. У први мах власт је то зауставила и уплашила се за своју моћ, али видимо да се враћа у фокус. Очигледно је ово за Немачку и ЕУ јако важно, што се осети чак и на примеру Велике Британије која није чланица ЕУ. Они се понашају тако да разумеју Вучићеву моћ на локалу. Безмало, врло јасно сте ставља до знања да су за Немачку то битни интереси“, поручује Трикош за Нову.

(Нова.рс)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер