У тој ситуацији, можда је најважије питање кога ће подржати САД и ЕУ. Лекић пре избора није добио подршку тзв међународне заједнице, док је Вујановић отворено изјавио да би о уласку у Атлантски савез требало да одлучи црногорска скупштина, а не грађани.

У такозваној српској патриотској јавности преовладала је, након изгубљених територија и ратова, и након фаворизовања проевропске лоповске касте у Србији, идеја да се након бусања у груди и пркоса целом западном свету, Србија окрене Милошевој мудрости и и недићевском патриотизму, не би ли ствари бар донекле окренула у своју корист.

Приче су веома сличне. Позвани обећају да ће доћи, а онда се, после преспаване ноћи, разговора са најближим члановима породице или можда неког разговора којим су упозорени да пазе шта раде, наједном сете неких важних и неодложних обавеза које им стижу баш на дан расправе.

Избори су међутим одржани не само у знаку великих тензија између ВМРО-ДПМНЕ и СНСД, већ и у знaку хроничне етничке напетости између Македонаца и Албанаца и повременог насиља на улицама, које је поново букнуло почетком марта на улицама главног града жестоким обрачуном младих Албанаца са специјалним снагама полиције.

Бројни и испреплетани интереси два џина допринели су да се старе и нове сумње и спорови маргинализују и готово забораве. Партнерство  се јача сталним јачањем трговинске размене и заједничким наступима у оквирима Уједињених нација, БРИКС, ШОС, АПЕС и другим организацијама.

Кажу да се највише лаже након обављеног лова и уочи избора. Данас, изгледа, то народно искуство је обогаћено новим садржајима. Условне лажи прате Србију на сваком новом (ис)кораку у испуњавању услова за добијање датума за отпочињање приступних преговора.

Да није у питању никакав пропуст, говори чињеница да се слика застава Србије и УАЕ и мапе Србије без Косова и Метохије појављује у два ударна термина, у истом дану, на истом месту. На првом програму телевизијске куће са националном фреквенцијом и обавезном ТВ претплатом.

Мора се посебно истаћи Вучићево министровање 1998. године, када је у Влади Мирка Марјановића водио ресор за информисање. На снази је био тада на снази злогласни Закон о информисању, који је донет ради дисциплиновања непослушних, такозваних “независних” новинара.

Кацину је одмах узвратио Тадићев сарадник Небојша Крстић, а изненадна размена увреда и оптужбе да чак ни Тадић није искрено приступао евроинтеграцијама су још једном показали да ЕУ у Србији тражи само извођаче радова, који ће у замену за подршку без поговора и до краја извршити своје задатке.

Овогодишња жетва била је проблем и за друге земље у региону,  попут Мађарске, Румуније и Бугарске, а према неким проценама само трећина прошлогодишњег кукуруза у Србији је била исправна, због чега је вероватно неко надлежан проценио да је боље да се ризикује да се неко разболи него да ланац производње дође на ивицу банкрота.