Криза у Украјини несумњиво представља велики безбедносни проблем у савременом свету. Упркос томе, има врло мало сличности са кризом која је била уочи Првог светског рата.

Надајмо се да ће органи унутрашње контроле, или како се већ зову, успешно испитати шта се те мајске ноћи догодило на “Риверу” и да ће јавност сазнати ко је све учествовао у тучи, ко ју је изазвао и започео... Такође, и са којим је намерама јављено премијеру да се његов син не само тукао, већ и нанео тешке повреде голману.

 Да ли је влада могла да спречи падавине? Није. А да ли је могла озбиљније да се постави? Јесте и морала је.

Остаје нејасно због чега и Председник Републике – иако не води спољну политику - не би имао право да – као и сваки грађанин – изрази своје мишљење о свему, па и бомбардовању 1999. Да ли зато што се његова реч даље чује, те допире и до зликоваца који су Србију унесрећили за много година?

Свега има у новој Влади, само изгледа нема никог да заступа интерес већине грађана Србије. Вучић нам већ на почетку обећава реформе, зној и сузе, али, како је почело, не смем ни да помислим како ће се све завршити.

Ко то још увек наступа пред јавношћу као да се и даље ради само о циркуском спектаклу, помињући наводно да ће пристати радије да га обесе на Теразијама, него да даје народне новце? Ко му то тражи те новце? Његови из странке? Опет демагогија и представа! А он лежи на каси са парама? 

Оно што је можда најзанимљивије јесте то да будући председник Владе као да није свестан да се његова обећања не испуњавају. Па тако он, приликом давања једног од неиспуњених обећања, каже: „Ја не припадам оном типу људи који је 12 година обмањивао грађане Србије и бавио се само маркетиншким триковима.

Победа од преко 45% гласача донекле је изненадила све и показала да Ердоганови конзервативни бирачи далеко више цене стални економски напредак, дуплирање куповне моћи, јачање традиционалних исламских вредности и позивање на славну османску прошлост, од забрана Јутјуба и Твитера и оптужби за велику корупцију и непотизам у АКП.

Не треба сумњати да ће и овог пута држава реаговати строго, у складу са „евопским“ начелима. Ипак, истини за вољу, треба поменути једну недавну пресуду, која може вратити наду да је ипак могуће остварити равнотежу и да се границе дозвољеног могу поставити свим учесницима у јавном животу.

Постоји једно неписано правило у свету новокомпонованог бизниса, који никако нису изумели Срби, а које гласи "за први милион се не пита". Изгледа да је највећи Шарићев грех то што први, нарочито касније стечене милионе, није остављао негде другде, у некој слободоумној земљи, Швајцарској, или можда САД! Тамо где се милионима у зубе не гледа.