Данашњи добровољци који из Србије одлазе на бојишта у иностранству , бар колико је познато, не чине то за новац, већ да се боре за своја уверења, али их то, неће изузети из предвиђених казни, наведених у ова два допунска члана Кривичног законика – 386а и 386б.

У време кад обележавамо годишњице светских ратова, а ових дана и 70-годишњицу српско-руског ослобођења Београда и Србије од фашизма, морамо бити достојни наших славних предака, који су за слободу свог и читавог људског рода, положили животе.

Не сумњам да ће економским хитменима из владе, па и самом премијеру, бити жао, али ће с поносом, већ за неколико година, моћи да истакну пред светском финансијском заједницом, колико је степен поверења у Србију порастао. 

Брине нас „потпуна нормализација односа и добра сарадња“ са најзначајнијим дијелом „међународне заједнице“, оним дијелом који отворено подржава назначене „народне странке“ већ 20 година, а самим тим и њене планове за уништење Републике Српске.

Без обзира на то како се рат у Украјини одвијао НАТО и Америка као и ЕУ неће тако лако препустити Украјину руском утицају. Сасвим је могуће да у једном тренутку НАТО трупе нападну про-руске снаге. Тада се отвара питање хоће ли се руска војска умешати?

Бивши радикали који су се отцепили и променили име, нису, разуме се, ни хтели још мање могли да мењају сопствену природу. Данас они са више него послушним коалиционим партнерима имају огромну већину у Скупштини баш као СПС 1990. те се гласови посланика опозиционих странака једва и чују.

Пошто глупи Срби то нису схваћали, Амери су их морали бомбардирати да их уразуме. Срби су, напокон, схватили лекцију и запамтили да сви који су етнички различити од неких других, а живе у истој држави, имају право да се одвоје.

Као и многи други у Србији, и он је свестан тежине садашњег стања земље, јасно увиђа да су неопходне године и године опоравка да се “стигне до зелене гране”, али, за разлику од осталих и малодушних, никада на губи наду, већ је увек спреман да свој оптимизам преноси и на масе.

Само му још недостаје Шешељ који извлачи његов најпрљавији веш у, рецимо, Утиску недеље. Ипак, да је Запад заиста желео да дестабилизује ову власт, пустио би Шешеља који месец раније, током предизборне кампање.

Идеја да грађани ЕУ преко директно изабраних представника имају важан утицај на избор ЕК представљена је као својеврсна „демократска еволуција ЕУ“, али пракса много више оправдава став да се у Бриселу учвршћује бирократско чудовиште чија конструкција постаје све компликованија и гломазнија и све даља од обичног грађанина.