Убијени који се воде као нестали, дакле, само су проблем њихових породица, власти ће и даље избегавати да се тиме баве јер то значи подсећање на нешто што би они радо да избришу из памћења, свог и колективног.

Најновији догађај је „Стољеће миран након стољећа ратова“ и то баш на дрвени српски празник Видовдан. Сарајлије и његове госте ће у част стољећамира забављати ни један други оркестар него баш војни. Дивна симболика за мирнодопско стољеће које нам се указало.

Aмерички председник Барак Обама разматра војну интервенцију против џихадиста док они заузимају град за градом. У Персијски залив већ је упућен један амерички носач авиона. Али то је америчка игра од самог почетка. Американци стратешки не дозвољавају да Ирак постане једна мирна и целовита држава јер би тада брзо потпала под утицај Ирана.

Криза у Украјини несумњиво представља велики безбедносни проблем у савременом свету. Упркос томе, има врло мало сличности са кризом која је била уочи Првог светског рата.

Надајмо се да ће органи унутрашње контроле, или како се већ зову, успешно испитати шта се те мајске ноћи догодило на “Риверу” и да ће јавност сазнати ко је све учествовао у тучи, ко ју је изазвао и започео... Такође, и са којим је намерама јављено премијеру да се његов син не само тукао, већ и нанео тешке повреде голману.

 Да ли је влада могла да спречи падавине? Није. А да ли је могла озбиљније да се постави? Јесте и морала је.

Остаје нејасно због чега и Председник Републике – иако не води спољну политику - не би имао право да – као и сваки грађанин – изрази своје мишљење о свему, па и бомбардовању 1999. Да ли зато што се његова реч даље чује, те допире и до зликоваца који су Србију унесрећили за много година?

Свега има у новој Влади, само изгледа нема никог да заступа интерес већине грађана Србије. Вучић нам већ на почетку обећава реформе, зној и сузе, али, како је почело, не смем ни да помислим како ће се све завршити.

Ко то још увек наступа пред јавношћу као да се и даље ради само о циркуском спектаклу, помињући наводно да ће пристати радије да га обесе на Теразијама, него да даје народне новце? Ко му то тражи те новце? Његови из странке? Опет демагогија и представа! А он лежи на каси са парама? 

Оно што је можда најзанимљивије јесте то да будући председник Владе као да није свестан да се његова обећања не испуњавају. Па тако он, приликом давања једног од неиспуњених обећања, каже: „Ја не припадам оном типу људи који је 12 година обмањивао грађане Србије и бавио се само маркетиншким триковима.