Македонија - избори у сенци двоглавог орла

Македонија, која је поред Србије најдиректније угрожена новим узлетом албанског национализма, налази се попут наше земље у акутној економској, социјалној и политичкој кризи, чијем решавању нису допринели ни управо одржани локални избори, који су уместо помирења две водеће македонске партије, између њих ископали још већи јаз.

Избори су одржани уз снажан међународни притисак на опозициони СНСД Бранка Црвенковског, која после нереда у Собрању 24. децембра прошле године и туче у скупштини није желела да учествује у даљем раду парламента. Црвенковски је тада позвао своје присталице и на грађанску непослушност, али је након снажних сугестија тзв. међународне заједнице и посредовања представника ЕУ ипак прихватио да изађе на изборе. На састанку одржаном почетком марта, на коме су поред премијера Николе Груевског учествовали и Црвенковски и европска тројка предвођена комесаром за проширење ЕУ Штефаном Филеом, договорено је да се све странке врате у парламент и учествују у локалним изборима, а да се после њих покрене изборна реформа. Споразум је предвидео и могућност расписивања превремених изборa, што је опозицију и преломило да прихвати учешће. 

Избори су међутим одржани не само у знаку великих тензија између ВМРО-ДПМНЕ и СНСД, већ и у знaку хроничне етничке напетости између Македонаца и Албанаца и повременог насиља на улицама, које је поново букнуло почетком марта на улицама главног града жестоким обрачуном младих Албанаца са специјалним снагама полиције. Сукоби су изазвани претходним протестима Македонаца због избора бившег герилца терористичке ОВК, Талата Џаферија за министра војног, и серијом инцидената албанских насилника само недељу дана после.

Појачани етнички сукоби допринели су да ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ заједнички наступе у Кичеву и Струги, како не би изгубили те делове земље у налету албанских странака, док су с друге стране партије Албанаца, посебно Демократска унија за интеграцију (ДУИ), која је у владајућој коалицији са ВМРО–ДПМЕ, настојале да придобију гласаче националистичком реториком и подсећањем да су чланови те странке 2001. за време сукоба били припадници терористичке ОНА, док је лидер ДУИ Али Ахмети преко друштвених мрежа позивао бираче уз старе фотографије на којима су лидери ДУИ са калашњиковима и у униформама ОНА.

На изборима је тријумфoвала владајућа коалиција “За бољу Македонију”, предвођена ВМРО-ДПМНЕ, премијера Николе Груевског, освојивши 54, од укупно 80 општина у земљи, док су кандидати опозиционог блока “Савез за будућност” на челу са СДСМ победили у седам комуна. У свим већим општинама запада земље, са већинским албанским становништвом, победила је албанска ДУИ. Остало је да се обави и други круг гласања у 28 општина у којима кандидати нису освојили више од 50 одсто гласова бирача, и у граду Скопљу. Aли, иако је премијер Никола Груевски оценио је да су избори били фер и демократски, Бранко Црвенковски је узвратио да су они били све само не фер, и запретио бојкотом другог круга избора уколико се „не рашчисте све претње, уцене, притисци и нерегуларности“.

Резултати избора потврдили су да Македонија остаје готово непоправљиво подељена, уз могућност даљег заоштравања мeђупартијских и међуетничких односа. ЕУ је упозорила Македонију, земљу кандидата за приступ од 2005, да једино демократски избори могу упутити земљу према преговорима о зближавању с Бриселом, али реакција Црвенковског је изборни процес одмах довела у питање, и потврдила хроничну нестабилност политичког система земље. Испоставило се тако да ни локални избори нису могли бити одржани без притиска Европске уније. За актуелну власт излаз из обиља проблема налази се у прикључивању Македоније евроатлантским интеграцијама, које су међутим баш због истих проблема у застоју. Аналитичари процењују да Скопље на лето вероватно опет неће добити датум за почетак преговара с Бриселом, што ће довести до нових фрустрација грађана, а да ће перманентна политичка криза циклично добијати на интензитету, што све може да изазове далекосежне и трагичне последице не само по Македонију, већ и по цео регион.