Од виталног, животног интереса за Србију било би да се у Русији закључе уговори о набавци система као што је ПВО систем С-300 или БУК, затим  руских војних авиона и хелихоптера као и балистичких ракета домета до 300 километара (јасно је да ће у прво време јавност остати ускраћена шта је тачно све у Русији потписано).

Зар не постоје границе сервилности и подаништва управе Правног факултета и његовог декана, који је спреман да пред једним политичаром, који је оличење политичке недоследности и конвертитства, учествује у овој политикантској представи, која темељно деградира углед и традицију Правног факултета у Београду.

Преведено на српски та порука би значила: колонијални управник Александар Вучић је остварио домаћи задатак боље од очекиваног и реализовао надпросечне резултате по интересе транснационалних зеленаша и западних налогодаваца.

Има ли на овакве ставове неког реаговања у Европској унији? Разуме се да има. Представница за штампу Европске комисије, Аника Брајтхард каже да не може непосредно да коментарише став словачких власти, али у исто време поручује да је у државама Европске уније забрањен сваки облик дискриминације.

Злобни српски кафански коментатори брзо су закључили да је прекид преноса уследио на захтев некога из хрватског државног врха, можда чак и саме госпође председнице. Она је, наиме, уочи утакмице послала снажну домољубну подршку “баракудама”, те је тако њихов катастрофални пораз испао још непријатнији.

У знак саосећања са њиховим породицама, требало би да их се сваког 11. јула сећамо, исто онако као што се сећамо жртава из Другог светског рата. Истина, Европски парламент усвојио је 2009. године резолуцију о Сребреници, али је Уједињено краљевство једина држава која ју је досад званично прихватила.

Грчка је показала да је једини пут директна конфронтација са Тројком. И да у томе има итекако маневарског пртостора за веште политчке потезе. И да се само тако стичу симпатије других на Западу.

Све више долази до изражаја да су преговори у Бриселу најобичнија фарса и ријалити попут „Парова“, али и да се годинама само губи време, троше ресурси и удаљава од суштине проблема, док су у другом плану они најболнији и најразорнији, здравствени и еколошки проблеми као последица засипања КиМ плутонијумом.

Овакви ставови, јавно изречени, као што се и могло очекивати, нису изазвали никакво реаговање разноразних светских организација и појединаца задужених за толеранцију и разумевање међу народима. “Судије” нису ауторима “свирале” чак ни прекршај, а камоли да су им показале“жути или црвени картон.

Нема везе што је мотив посете крајње бедан и сведочи о непостојању суверенитета и што посета неће имати никаквих позитивних последица за Србију, битно је да се прода магла!