Самит БРИКС – корак ближе мултиполарном свету

Пети годишњи самит лидера чланица БРИКС-а, одржан у Дурбану у Јужноафричкој Републици, протекао је у настојању да иницијативе за успостављањем реалне алтернативе садашњем међународном поретку добију свој формални и реалан оквир. Самит, чија је главна тачка била дискусија о могућности транформације клуба пет највећих земаља у развоју у праву организацију глобалног карактера, био је велики тест за државе чланице. Очекивања су била велика јер је на њему први пут започето оснивање институција које би БРИКС ослободиле доминације западних земаља и које би допринеле кредибилитету ове организације.

Важне одлуке  донете су на самиту већ првог дана. Једна од њих је формирање Фонда девизних резерви, тешког 100 милијарди долара, и пословног већа групе која трговинску размену земаља БРИКС-а, која тренутно износи више од 300 милијарди долара годишње, треба да до 2015. повећа до 500 милијарди. Започети су и преговори о оснивању развојне банке, којом би се заобишле Светска банка и ММФ, који треба да се наставе пошто није одлучено колики ће бити капитал и колико ће свака држава појединачно учествовати. План деловања обухвата и нове правце сарадње, попут информативне безбедности, заједничке борбе против трговине дрогом и  развоја омладинских и образовних програма. Заказано је и формирање научног форума и Савета експертских центара, који ће вршити политичке анализе и разраду дугорочне стратегије.

Глобални економски раст све више зависи од земаља БРИКС, које броје 40 одсто светског становништва, 45 одсто светске радне снаге, и чији БДП чини 25 одсто светског. Према проценама, до 2030. године, чланице овог блока ће надмашити економије земаља окупљених у Г-7, а њих сада обједињује блискост ставова о основним питањима светске економије и начинима њиховог решавања. Међутим, да би заиста био кадар да издејствује промене, блок БРИКС мора да формализује своју моћ и утицај, и да се претвори у озбиљну организацију са једниственим ставовима. Пут од заједничке иницијативе до њене реализације, међутим, није једноставан, а тешкоће усаглашавања заједничких циљева произилазе из разноликости њихових економија, спољних политика, политичких система, али и међусобног ривалитета.

Такође, свака земља у оквиру БРИКС-а има и сопствене циљеве. Русија све више инсистира да се фокус усмери и на стварање заједничког политичког циља, да не би остао само лабаво повезана групација. Русија такође рачуна на партнере ради јачања својих спољнополитичких позиција, пошто сви покушаји Москве да успостави ефикасну сарадњу са Западом немају реални ефекат.

Самит БРИКС-а пружа прилику Индији да ојача свој положај међу великим земљама у развоју, а Индија и Бразил рачунају на помоћ Русије и Кине с циљем добијања статуса сталних чланова у СБ УН.  Кина рачуна на БРИКС да би се сигурније супротстављала САД у борби за глобални утицај и преко Јужне Африке даље проширила свој утицај у Африци. Поједини аналитичари сматрају да је у оквиру групе присутна и бојазан да у институцијама БРИКС-а не наступи доминација Кине, чија је економија 20 пута моћнија од јужноафричке, а четири пута од руске и индијске, и да БРИКС може постати само оруђе којим ће интереси Пекинга добити привид мултилатералности.

Блок БРИКС саопштава да је привржен демократском и мултиполарном светском поретку, али земље које окупља тек треба да артикулишу јединствену позицију око бројних питања савременог света, а да би упутио још снажнији изазов постојећем поретку, БРИКС би требало да окупи још већи број држава у убрзаном развоју, попут Мексика и Индонезије. На самиту у Дурбану руски председник Владимир Путин је, вероватно под утицајем боравка на афричком континенту, за велику петорку БРИКС-а рекао да га подсећа на снагу лава, слона, бизона, леопарда и носорога. Усклађивање ових снага за лидере БРИКС-а биће огроман изазов, који ће ако донесе резултате, сигурно потпуно променити глобални поредак.