Русија и Кина - историјски споразум у Москви

Уочи прошлогодишње посете Пекингу руски председник Владимир Путин је у једном тексту навео да је постало „најважније да сви разумни политичари и привредни експерти, стручњаци за међународне односе схвате да се све што се дешава на глобалној агенди не може решити иза леђа Русије и Кине и без разумевања за њихове интересе”. Узвратна посета новоизабраног председника Кине Сји Ђингпинга Москви, прва по његовом ступању на дужност, потврдила је Путинову тезу и показала да су две државе кренуле ка успостављању чврстих партнерских односа, који ће имати велики значај и у глобалним оквирима.

Суочена са упорним ставом Запада да Русија у међусобним односима може бити само млађи партнер, Москва се окренула истоку и стварању чврстог савеза са Кином, док је за Пекинг Москва, поред питања енергетике, постала посебно значајна након што су САД знатно појачале своје присуство у Азији. Кина улаже велику енергију у достизање статуса суперсиле, а обе земље имају и велику економску корист од ширења економске сарадње, која укључује и трговину енергетским ресурсима, продају оружја и трансфер технологије, што је такође битно за наставак економског раста обе државе.

Бројни и испреплетани интереси два џина допринели су да се старе и нове сумње и спорови маргинализују и готово забораве, због чега су после деценија неповерења руско-кинески односи данас бољи него икада пре. Партнерство се јача сталним јачањем трговинске размене и заједничким наступима у оквиру Уједињених нација, БРИКС, ШОС, АПЕС и другим организацијама.

Наставак јачања руско-кинеског партнерства потврђен је и током посете Сји Ђингпинга, пошто су председници две државе усвојили Заједничку изјаву о сарадњи и продубљивању односа, док је у њиховом присуству потписано и 25 различитих докумената и споразума у домену економије, банкарства и енергије срачунатих на ширење и јачање узајамне стратешке сарадње. Поред осталих, потписани су споразуми о сарадњи у области инвестиција, на инфраструктурним пројектима и на пројектима на Далеком истоку Русије, а посебно су значајни споразуми о испоруци нафте Кини, као и меморандум о испоруци гаса који су потписали први човек Гаспрома Алексеј Милер и шеф кинеске компаније ЦНПЦ Џу Ђипин.

Окосница разговора делегација у Кремљу били су управо нафта и гас, а Русија, чији је опоравак између осталог омогућен и извозом сировина у Кину, нуди сада гладном Пекингу дугорочно снабдевање енергијом. Меморандум о гасу је дефинисао сарадњу и односе у наредних 30 година, и он предвиђа испоруке 38 милијарди кубних метара природног гаса годишње, од 2018. године са могућношћу повећања до 60 милијарди кубних метара годишње.

Посебан значај посете кинеског председника и поверење које је изграђено између две државе огледа се и у томе што је Русија отворила и свој Далеки исток за инвестиције из Кине, што сугерише да су две земље трасирале пут за савезништво попут оног из доба победе кинеске револуције. Превладавши многе проблеме који су низ година ометали успостављање нормалних веза, лидери Русије и Кине су дошли до нивоа равноправног партнерства и поверења, који би требало да усмеравају њихову стратешку сарадњу у дужем периоду, а Сји Ђинпинг се сложио са Путиновом оценом, изнесеном уочи посете, да руско-кинески односи сада доживљавају најбољи период.  

Овакав развој односа две земље свакако се на Западу доживљава као прилично алармантан, с обзиром на то да је вишезначном сарадњом Москве и Пекинга упућен директан изазов глобалној хегемонији САД, док стратешко партнерство Русије и Кине, као и јачање улоге групе БРИКС, сведоче да је померање клатна моћи, након деценија доминације САД, већ сасвим извесно.