Коментар дана | |||
Чувајте се браћо са Севера! |
петак, 26. април 2013. | |
Делегација Срба са севера Косова опасно је наљутила умишљеног месију српског народа, тј. Александра Вучића, који је, када му је речено да Север неће учествовати у примени срамотног бриселског споразума, хитро сазвао конференцију за штампу на којој је одмах објавио да је у питању судбина Србије, а хладним и претећим тоном супротставио Србе са севера са остатком земље. Вучић је непрестано апеловао на јединство у историјским одлукама, које су донете и које ће тек бити донесене, и истакао да није изабран за ратног поглавицу Срба, већ, вероватно да Србе поведе у будућност, али у ону коју он замишља, а не ону коју грађани желе. Сва озбиљна истраживања говоре о паду подршке евроинтеграција, док из Европе стижу упозорења да Србија неће бити примљена у ЕУ најмање следећих десет година, а једнако је вероватно да у Европску унију нећемо никада ни ући, већ да ћемо као Турска деценијама чекати пред затвореним вратима. Упркос томе, српски тројац је зарад пута у ЕУ одлучио да пресече и цео Космет преда у руке косовских Албанаца, правдајући то обезбеђивањем опстанка народа на тој територији, а Вучић и остатак екипе су и поред озбиљног отпора чврсто остали иза своје одлуке. Сад већ огорчена и брутална одбрана бриселског споразума обогаћена је аргументом да ће он у будућности бити сматран као Дејтон или као Резолуција 1244 СБ УН, а учвршћен на положају сада већ отвореном подршком Запада и читаве Друге Србије, Вучић је арогантно одбио и критике СПЦ, позивајући њене представнике да изађу на изборе. Нова рунда разговора са Србима са севера Косова очекује се у уторак, а њихов отпор је ипак допринео да идеја о референдуму грађана Србије поводом бриселског споразума буде уважена, тако да ће се, ако ствари остану као сада, вероватно ићи на изјашњавање грађана. Вучић је најавио да би референдум могао бити организован врло брзо, чак у року од 15 дана, али и навео да ће споразум бити спроведен чак и ако на референдуму буде одбијен, а влада падне. Александар Вучић, увијен у прозападњачку и демократску обланду, а од медија све више промовисан као неформални лидер Србије, сада својим наступима покушава да се наметне као вођа који препознаје дух и тежње свог народа, и који у то име свесно прихвата и спроводи болне и тешке одлуке. Ако ставимо на страну чињеницу да су таквој идеји и пракси највише прибегавали европски лидери прве половине 20. века, чињеница је и да Вучић, као и многи умишљени лидери пре њега, слику будућности народа формира према својој слици света, која је, узгред речено, претпрпела заокрет од 180 степени. Као и неки лидери пре њега и Вучић инсистира и прижељкује јединство народа и вође, и зато Срби са Косова не треба да се заваравају да ће њихови аргументи бити јаки да разувере захукталог потпредседника владе, већ пре да ће у случају да буду довољно чврсти да натерају Владу да распише референдум, бити третирани као камен у ципели европске Србије, за коју они нису ништа више од примитивне и маргиналне групе коју што пре у интересу европске будућности треба ућуткати. Срби сада треба да буду свесни да против себе више немају само Албанце, већ и цео званични Београд који је упркос опрезној реторици, заједно са слугерањским и квислиншким медијима и већ добро познатим представницима невладиног сектора спреман да сруши све препреке на европском путу. Србима са севера Косова зато пред нови састанак са Вучићем треба пожелети да остану довољно чврсти и упозорити их – чувајте се браћо! |