Коментар дана | |||
Збогом достојанству Србије, здраво капитулацији и уценама |
субота, 20. април 2013. | |
У петак, 19. априла, српска делегација прихватила је понуду Брисела која ће значити капитулацију Србије. Актуелна власт продала је 15 процената своје територије зарад добијања датума за почетак преговора о чланство у ЕУ! Тих 15 процената представља не само пуку територију већ и културну и духовну колевку српства. Народ који живи на северу је исти онај народ који не признаје власт тзв. државе Косово и који је спреман да пише петицију коју ће проследити скупштини да се распише референдум са питањем да ли бисте се одрекли Косова због датума за почетак преговора са ЕУ? Сам датум по себи не представља ништа, то је пуки датум за који чак није ни сигурно да ћемо га добити, али уколико га и добијемо, поставља се питање да ли је вредан продаје Косова и Метохије? Засигурно не, јер почетак преговора значи само да ће Србија добити могућност да преговара о евентуалном чланству у ЕУ, што може трајати деценијама. И све то због политике „ЕУ нема алтернативу“, од које не одустаје ни актуелна власт. Да ли је чланство у ЕУ вредно Косова и српског живља које тамо покушава да егзистира? Сигурно да није јер Србија има алтернативу и није тачно да нам плате и пензије зависе од ЕУ, као што тврди први заменик премијера и лидер СНС Александар Вучић. Србија би свакако могла да опстане уколико се још чвршће економски повеже са Руском Федерацијом, Белорусијом и Казахстаном јер то су огромна тржишта и при томе истински спољнополитички пријатељи Србије. Аргумент да смо окружени земљама које су чланице ЕУ уопште није релевантан и не треба га схватати озбиљно, јер та чињеница нас ни у ком случају не спречава да се интегришемо у један савез са Русијом, Белорусијом и Казахстаном. Потпуно је сулудо продавати Косово због фантомског чланства у ЕУ које још није ни сигурно. Укратко, не добијамо ништа јер се ЕУ и сама суочава са унутрашњим економским проблемима и презадуженошћу одређених земаља. Питање је шта ће се догодити са ЕУ док буду трајали ти фамозни, толико жељени преговори о чланству, због којих смо прихватили да се одрекнемо Косова и Срба са севера који не прихватају да живе у Тачијевој држави. Расправљати о некаквој будућности Срба на северу наше покрајине нема никаквог смисла јер та будућност не постоји. Срби не желе да прихвате било какве институције тзв. државе Косово и отворено кажу да не пристају ни на шта што се коси са Уставом Републике Србије. Устав подразумева да је КиМ саставни део Републике Србије. Овим преговорима који се воде у Бриселу судбина Србије се препушта на милост и немилост ЕУ која је већински признала Косово као независну државу. Само измештање преговора о статусу Косова из УН и Савета безбедности, где бисмо, што је кључно, имали истинске савезнике, личи на одустајање од Косова ради прикључења ЕУ. Тако је перфидно заобиђен Устав и бачена прашина српском народу у очи. Нова власт, упркос предизборним обећањима, наставила је тим путем и зато смо стигли до тога да ће статус општина на северу КиМ постати питање унутрашњег уређења независне државе Косово! |