|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Владимир Милутиновић
|
|
субота, 14. фебруар 2009. |
|
 Када би овај специфичан балкански симболички расизам, који превасходно еманира Хрватска, био препознат као расизам, изгубио би много на својој привлачности. Наш проблем је у томе што тај расизам у добром делу јавности функционише као истина о рату.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Питер Фејт
|
|
петак, 16. април 2010. |
|
 Редовна годишња процена Европске комисије утврдила је области у којима су потребне реформе. Треба се надати да ће током неколико следећих месеци доћи до ближе регионалне сарадње између Косова и Србије, што би осигурало стабилан напредак у правцу њихових европских перспектива.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Добрица Ћосић
|
|
субота, 07. фебруар 2009. |
|
 Најзначајнији интелектуалци западњачке цивилизације историчари, политиколози, филозофи, економисти, уметници, изрекли су поразне оцене о неолибералном, корпоративном капитализму и његовој демократији.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Ана Радмиловић
|
|
среда, 07. април 2010. |
|
 Све се, рекло би се, променило од овог смешног а заправо смртно озбиљног прилога паметног и интуитивног Бранимира Штулића – све, сем начина на који говоре и млади и (нажалост) много старији и искуснији политичари од омладинаца са почетка приче.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Светлана Васовић-Мекина
|
|
субота, 07. фебруар 2009. |
|
 Ако Словенија, због граничних проблема, спречава Хрватску да уђе у ЕУ, шта тек чека Србију, због истих проблема са Хрватском, онда са Косовом... Историја ЕУ је пуна примера таквих условљавања.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Ана Радмиловић
|
|
недеља, 21. март 2010. |
|
 Ја сам у прошлом тексту рекла да су људи који не плаћају струју (коју узгред и немају више од 4 сата дневно) сасвим у праву. То исто кажем и сада. Али, да наставим.Српска села на југу Космета прошле године, нису хтела да плаћају струју...
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
петак, 06. фебруар 2009. |
 Суочавање са прошлошћу и ратним злочинима у грађанском рату у тумачењима наших заступника колективне српске кривице одвијало се у неколико фаза. Најпре су се појавили захтеви за темељну денацификацију и дефашизацију српског друштва. |
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Милан Ивановић
|
|
четвртак, 01. април 2010. |
|
 Према незваничним подацима, конце мартовског погрома вукао је Рамуш Харадинај, док је кључну улогу у Призрену, Урошевцу и Ораховцу имао Самедин Џезаири, исламски терориста који је на Косово стигао да изгради огранак "Алахове армије".
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Дејан Јовић
|
|
понедељак, 12. јануар 2009. |
|
 Уђе ли у Унију прије Србије, Хрватска ће - готово сигурно - увјетовати било какву ратификацију евентуалних споразума између Уније и Србије српским одустајањем од „протутужбе" за Олују, а вјеројатно и признавањем ексклузивне кривице Србије и Срба.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Душан Пророковић
|
|
среда, 11. фебруар 2009. |
|
 Много пута је понављана изрека Саве Немањића да је „Србија исток-западу, а запад-истоку“. Превише се везујући за велике силе са Запада или Истока, српска политичка елита заправо је дозвољавала другим државама да се баве нашим унутрашњим питањима.
|
|
|
 Већ поодавно Дејтонски мировни споразум има ефекат црвене крпе, како у широј бошњачкој јавности, тако и међу бошњачким политичким лидерима и интелектуалцима, који се утркују са погрдним називима.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Славољуб Лекић
|
|
среда, 11. март 2009. |
|
 Пре или касније Срби, Арбанаси и Хрвати ће се разграничити. Као и многе друге балканске послове, ни овај неће моћи да обаве сами. Отуда се неизбежно намеће питање: који је реалполитички домет хрватског и албанског геноцида? Да ли ови народи имају аутентичну државну идеју?
|
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
|
|
Ненад Кецмановић
|
|
понедељак, 08. јул 2013. |
|
 Не верујем да је Мун током три године боравка у Сарајеву могао открити да је у слабашном бх. транзиционом капитализму већ израсла финансијска олигархија која иза сцене диригује политичарима, а ако и постоји, она је пре међународна него домаћа.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Мирослав Ивановић
|
|
петак, 06. март 2009. |
|
 Приоритет је учврстити независност, склопити јак савез са Русијом и имати добре односе са другим евроазијским државама. Пацификовати околне државице и вратити под јединствен државни оквир све српске земље.
|
|
 Не желим да претпостављам да ли је Радунов текст наручен, иако добро знам да читам између редова. Нећу у то да сумњам , поготову нећу да верујем да је то наруџба неког политичког моћника.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Милић Ј. Милићевић
|
|
понедељак, 23. фебруар 2009. |
|
 На Берлинском конресу 1878, Кнежевина Србија (и Црна Гора) добила је међународно признање, али и један зли историјски усуд. Наиме, граница нове кнежевине није излазила на море. То је почетак сталног тражење начина, да се ако не директно, оно барем посредно оствари излаз на море.
|
|
 Напокон, као "главни савезник САД у региону", према сертификату Стејт департмента, Турска је Бошњаке на имагинарном плану индиректно доводила у савезништво са суперсилом: "Американци су главни глобално - Турци су главни регионално - ми смо главни у Босни".
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Бошко Обрадовић
|
|
среда, 18. фебруар 2009. |
|
 Могу ли нас верници неолиберализма извући из кризе коју су изазвали и у коју су нас увели? Неће моћи. Па што им више већ једном неко не каже: Били сте комунисти, па дисиденти, па демократе, па неолиберали, а сад хоћете да будете и нова нада за нови свет. Докле?
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Џулија Горин
|
|
среда, 17. март 2010. |
|
 Све јаснијом постаје и слика „пропалих“ преговора Београда и Приштине, док је српска делегација износила спискове широких компромиса, албанска је чекала да се разговор заврши, свесна да јој суперсила пружа подршку...
|
|
.jpg)
(Још једном поводом текста Петра Игње “
