Дакле, ми већ имамо „НАТО марионетску квазидржаву" на Космету. Шта учинити? 1. Протерати НАТО контролоре из Београда; 2. Забранити партије финансиране из иностранства; 3. Онемогућити да стране владе финансирају домаће организације.

Са дугорочнијим политичким прогнозама проблем није у томе колико имају везе са нашом данашњом реалношћу, него баш у томе што настају на основу екстраполације актуелних процеса и не рачунају на велика изненађења за која никад не знамо унапред.

Проста рачуница да, ако НИС реално вреди око две милијарде долара, а Руси дају 400 милиона евра у готовини и још толико улажу његову модернизацију, дакле укупно преко милијарде долара, потпуно противуречи Динкићевим изјавама о «продавању у бесцење».

Што Латин рече, “укратко”, потка његове емисије је отприлике ова: Круг распада бивше Југославије се завршио, сада треба подвући црту. Хајде да то урадимо овако: ви пристаните да сте ви узрок свега што се ту дешавало.

Друга фаза јесте формирање Конфедерације Албанија-Косово, и право на референдум. Истовремено треба развијати и захтев за федерализацију Македоније. Што се тиче проблема Албанаца Ћамеријске крајине, једино правилно решење јесте признавање геноцида над Албанцима.

Запишавање територија је био-физиолошка особина паса, која је попримила свој трагикомичан израз у пост-дејтонској БиХ. Од Саве до Јадрана, од Уне до Дрине, ничу инат цркве и џамије као маркирање територија.

У праву су чувари српског севера када кажу да албанска држава на Косову није ни замишљена ни створена тако да у њој буде места за Србе. Питање је само како то место створити, како се и којим средствима изборити, како људе сачувати.

Мемоари Карле дел Понте (“Лов – ја и ратни злочинци”) још се нису ни појавили у књижарама а већ су изазвали поприличну узбуну међу онима који претпостављају, или знају, шта ће се у књизи наћи.

Како су Србија и CIA ометали потрагу за Радованом Караџићем, ко је платио за добровољне предаје хашких оптуженика и о чему су на тајном састанку у Берлину разговарали Карла дел Понте и Борис Тадић.

Албанци су почели да „изграђују и обнављају“ својa имања у насељу које по подели из 1999. године припада северу, а север припада Србима. То значи да се Албанци полако враћају и на тај део Косова, и уједно, крај приче о подели Косова.