Да ли се ипак ради само о инату? Нема ниједног великог догађаја у историји БиХ који су сва три народа доживели на једнак начин, било као датум заједничког тријумфа и поноса, било заједничке патње и страдања, него их је баш сваки раздвајао на победнике и поражене. 

Што Латин рече, “укратко”, потка његове емисије је отприлике ова: Круг распада бивше Југославије се завршио, сада треба подвући црту. Хајде да то урадимо овако: ви пристаните да сте ви узрок свега што се ту дешавало.

Еулекс се понаша као власт у земљи. На врху његове листе приоритета је споразум са Србијом о полицији, судству и царини. То је безочно кршење (фомалног) суверенитета Косове. Mи пружамо подршку протестима коалиције организација Косова против споразума Еулекса са Србијом.

Имамовић наводи да је дужност муслимана да носи оружје, убије невернике и искорени „неверништво или модерну државу и њене законе". Он, такође, наглашава да муслиман не сме живети близу немуслимана и да се мора од њих дистанцирати.

Мемоари Карле дел Понте (“Лов – ја и ратни злочинци”) још се нису ни појавили у књижарама а већ су изазвали поприличну узбуну међу онима који претпостављају, или знају, шта ће се у књизи наћи.

Како су Србија и CIA ометали потрагу за Радованом Караџићем, ко је платио за добровољне предаје хашких оптуженика и о чему су на тајном састанку у Берлину разговарали Карла дел Понте и Борис Тадић.

Срби који не знају на коју страну да се окрену, ни коме да верују. Срби које је оставила држава, а у нову албанску државу не смеју и не умеју да се „интегришу“. Дезоријентисани Срби, слуђени опречним информацијама, конфузни као и вести које им долазе са различитих страна – поново сасвим сами. 

Лоше стање у земљи искориштавају они извана који из крајње непринципијелних разлога желе да Додик оде. Постоји много индикација по којима се може закључити да се у РС припрема „наранџасто прољеће“ („наранџасте револуције“ које је оркестрирао Запад).

Одлука да се три оптужнице против Милошевића за Косово, Босну и Хрватску споје у један гигантски случај директно је довела до четворогодишњег процеса који би још и сад трајао да оптужени није умро. Далеко боље је било имати три одвојена, узастопна суђења.

Најнепријатнији аспект косовског случаја је то да је најављивана хуманитарна интервенција послужила углавном за повећавање обима злочина. У том погледу, Косовски рат има много заједничког са инвазијом Ирака у 2003. години.