Пошто је разбијена СФРЈ, уништена Република Српска Крајина, раздржављена „дејтонска“ Република Српска, српској држави не преостаје ништа друго него да свом снагом брани територијални интегритет барем ове преостале „бадинтерове“ Републике Србије.

Нема их пуно нити су им тиражи велики. Јавна је тајна да се финансијер једних новина које претендују да буду носилац таблоидног новинарства у Бањалуци хвалио да њега интересује само како што више политички и лично дискредитовати Милорада Додика.

Неће Србија нестати, јер наш народ има једну особину која га издваја од осталих, а то је инат. По англо-американском пројекту наша држава ће бити осакаћена, територијално, духовно, економски, политички и војно. Али, неће нестати.

Срби се са Сарајевом као својим главним градом тешко могу субјективно идентификовати већ самим тим што су из њега великом већином протерани. Већ првих дана рата безмало сви кадрови српске националности који су се затекли у Сарајеву на челу привредних предузећа, банака, медијских кућа, клиника, факултета, школа итд. били су смењени.

Да ли су повлачење кроз Албанију и Солунски фронт били историјска трагедија српског народа, или је то био епски подвиг величања вредан? И повлачење кроз Албанију и Солунски фронт су били и једно и друго. Карактер трагедије је епски. Само из трагедије се излази катарзом.

Мада се Србија до сада према Еулексу односила углавном прагматично, његов неуспех да остане статусно неутралан озбиљно је угрозио мисију. Најновија стратегија за Север већ је постала извор озбиљне нестабилности.

Проблем имовине немачке националне мањине у Југославији је решен скупа са проблемом ратне штете причињене Југославији од стране Трећег Рајха – Брионским споразумом Тито-Брант из 1973.

Могућност за постизање договора унутар европског контекста сугерише колико је важно да се настави са одржавањем мира на северу. Одржавање релативно стабилног статуса кво држи могућност таквог решења отвореном.

Финска форензичарка, члан комисије ЕУ, наводи у аутобиографској књизи да је извештај о догађају који је био повод агресије НАТО-а на СРЈ писала под притиском, а да ју је Вилијам Вокер, начелник ОСЦЕ, у једном тренутку гађао оловком.

У плану Приштине посебна пажња је посвећена међународној подршци ове операције. Тај задатак је додељен САД и ЕУ. Американци су дужни да блокирају покушаје Србије и Русије да резолуцију прихвати Савет безбедности УН.