За међународну заједницу, вашингтонску и бриселску администрацију, за одређене чланове Председништва БиХа, за разна удружења, за необразованог и неупућеног председника, важно је да знају да су се Срби у Србији и Српској кроз историју много пута морали покоравати, али да се никада нису савили пред непријатељем и освајачем.

Оваква размишљања показују да би поново могли да нам се догоде и Лора, и Керестинец, и Дретељ. Зато је нужно не заборавити. Зато је нужно бити упоран и захтевати да злочинци буду пронађени и кажњени. То треба да је задатак дугорочне политике једне озбиљне државе.

За разлику од политичких лидера ОВК, Ругова је читавих 1990.-их година успевао да себе представи на „демократском“ Западу као присталицу пасивног отпора Милошевићевом режиму типа Махатме Гандија у Индији

Тако је 1. децембра 1918. у Крсмановића кући на Теразијама, привременом двору регента Александра, извршено в.д. уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Примање адресе је било без помпе, без сјаја и без већег присуства српских политичара и других виђеника српских.

Један од кључних аргумената којим албанске власти машу пред очима међународне заједнице је тај да је на Косову успостављена мултиетничност, а да је двојезичност готово епохално достигнуће, стандард над стандардима.

Шта нас чека пред МСП-ом и колико далеко у прошлост Србија треба да иде не би ли аргументовано доказала да је независност Косова нелегална? Oчекује нас успех уколико изнесемо чврсте правне аргументе и аполитично идемо у прошлост онолико колико то буде требало.

Да ли су повлачење кроз Албанију и Солунски фронт били историјска трагедија српског народа, или је то био епски подвиг величања вредан? И повлачење кроз Албанију и Солунски фронт су били и једно и друго. Карактер трагедије је епски. Само из трагедије се излази катарзом.

Прва реакција на моделирање и шпекулацију избора у Сребреници одлично илуструје конфузију на српској страни: предсједник РС-а је најавио бојкот и могуће понављање избора у Сребреници. 

Неосновано је тврдити да је тзв. аустроугарско наслеђе војвођанских Срба било од пресудног значаја за успостављање аутономног статуса наше северне покрајине.   

Такође, 2. маја нападнуто је и возило које је преносило храну за команду Друге војне области, при чему је један официр убијен, а тешко рањени возач убрзо је издахнуо. Још један војник погинуће у нападу на зграду команде предвече 2. маја…