Историјски гледано, тужно је то што, 620 година пошто је кнез Лазар, према народном предању, проклео сваког ко се не бори на Косову, неких 90 "интелектуалаца" малтене проклиње сваког ко не гласа на Косову.

Да реакција Министарства спољних послова Србије није била адекватна показала је изјава амбасадора САД Камерон Мантера да ће САД „на све начине подржати проевропске странке на предстојећим изборима“. Није тешко претпоставити зашто је у овом случају изостала реакција МСП-а.

Позивамо српску заједницу на Косову да учествују на изборима за локалне органе власти, заказане за 15. новембар 2009. године. Вековни суживот Срба и Албанаца на Косову показује да је нормализација међусобних односа најбоља опција за обе заједнице.

Погледајмо пример Мађарске, нашег северног суседа. Упркос статистичким бројкама које ће нас уверавати у неслућени успон мађарског друштва након приступања Унији, реалност је другачија. Животни стандард Мађара је драстично опао након приступања ЕУ.

Да је неко у Хашком трибуналу све ово узимао озбиљно у разматрање, тешко да не би приметио Орићев значајан допринос стварању “ужасних околности” у Сребреници. Но, судије су показале готово очинску осетљивост према Орићу.

За шта је све Тужилаштво БиХ заинтересовано за сада је наводно тајна. ” Први корак ће бити да ће, испред Тужилаштва БиХ, мој заменик ићи у Београд да изврши припреме и разговоре” – било је све што је рекао новоименовани главни тужилац БиХ.

Pre godinu dana, Međunarodni sud pravde (MSP) presudio je u predmetu Bosne i Hercegovine protiv Srbije tako što je oslobodio Srbiju krivice za neposredno učešće u genocidu u Bosni.

Рецесиона криза, која је у Српску преко ЕУ стигла управо из САД, приписана је корупцији у бањалучком политичком врху. Новој политичкој гарнитури у Србији ултимативно је наложено оно што претходна није урадила: "Зауздати Додика!"

Статистика о суђењима која су се водила или и даље воде у Хагу и пред судовима за ратне злочине у Србији, Босни и Хрватској показује да су до сада донете пресуде за 699 Срба и укупно 38 Бошњака, Хрвата и Албанаца. Осам Бошњака, 26 Хрвата и тројица Албанаца кажњени су са укупно 298 година затвора.

Могуће да се у првом кораку иде само на његово слабљење у циљу обезбеђивања политичких уступака на нивоу БиХ, евентуалног пристанка на чланство у НАТО и сл.