Данас: Како ће Трампове царине утицати на српску економију?

 Председник Сједињених Америчких Држава (САД) Доналд Трамп направио је потрес на светској економској сцени увођењем наглих и, како се чини, не тако добро прорачунатих царина за више од 180 земаља и територија широм света. Уколико заживе, Србију би поред директне штете, могле да стигну и индиректне последице преко Европе.

Трамп је потписао указ о царинама, који предвиђа промену висине царина на увоз робе. Међу земљама на удару, нашла се и Србија, којој су одређене највише царине у региону од 37 одсто.

Та одлука, је по свему судећи, дошла као последица прорачуна према коме су српске царине према САД 74 одсто, иако домаће институције и економисти тврде да је то далеко од тачног.

Потенцијалне разлоге у размимоилажењу података, можемо тражити у различитим евиденцијама по којима САД и Србија прате извоз и увоз, што се види и по званичним подацима две земље.

Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић за Данас каже да су царине од 37 одсто које су уведене Србији много више од било којих царина које ми имамо према Америци.

„Ми имамо од пет до 20 одсто највише. Они су то извели на произвољан начин, јер су рачуницу извели на основу процењеног дефицита Америке са Србијом, које они имају на основу њихових података, али на основу наших података ми имамо дефицит. Основно је питање да ли је требало било какве царине да нам уводе, јер ћемо њиховим увођењем додатно бити у тежој ситуацији“, објашњава он.

Арсић указује да ће ове царине погоршати стање у европским привредама, па и у Србији.

Нас ће погодити не само царине које су уведене нашој привреди, него и оне које су уведене европској привреди, објашњава он.

„Тај утицај преко европске привреде ће можда бити и снажнији, због тога што Европа има јаче трговинске везе са Америком него Србија“, упозрава Арсић.

Он подсећа да Србија око два одсто извоза шаље у Америку.

„То опет није безначајно за делове наше привреде и нека предузећа. Неки произвођачи релативно велики проценат своје производње шаљу у Америку, неки ће моћи да нађу замену, али неки мало теже“, указује он.

Арсић појашњава да ће Србија преко Европе највише бити погођена у области аутомобилске индустрије.

„Ако се уведу високе царине на европску аутомобилску индустрију, то ће утицати на подизвођаче из Србије који раде за немачке произвођаче и друге. То ће утицати и на Фијат који почиње производњу у Крагујевцу. Такође, увођење ограничења за челик и бакар би могао да нас погоди. Генерално, ако нешто значајно погоди Европу у сегментима где смо ми значајно повезани са њима, то ће погодити и нас“, напомиње наш саговорник.

Ове царине могле би да се одразе и на инвестиције, упозорава Арсић.

„Већина инвеститора који долазе у Србију долазе са намером да производе нешто у Србији, па да продају у свету. Већина производње је намењена за Европску унију, нешто и за Америку, али махом за Европу. Ако ово све као резултат буде имало погоршање стања у Европи, теже ће се продавати тамо. А и неки који су бар делимично рачунали на Америку, уз овакве царине тешко да ће моћи“, наводи он.

Арсић подсећа да уз то, ми имамо и домаће проблеме, као што је политичка криза, који додатно погоршавају ситуацију, јер се све дешава истовремено.

Ипак, наш саговорник је оптимистичан и верује да ово неће тако дуго потрајати.

„Доста је то непромишљено урађено, изазива и контраодговоре, а вероватно ће и у Америци бити одређених супротстављања оваквој политици када виде које су њене последице на инфлацију, на пример. Ово је био покушај да се земље притисну на неке преговоре“, сматра Арсић.

Душан Марковић са Економског факултета у Београду за Данас наводи да ће у наредном периоду морати да буде неких појашњења што се тиче тих царина.

„Државе ће се сада утркивати да пробају да издејствују нека ослобађања за себе. Што се тиче структуре код нас, ми немамо неки велики извоз, углавном је „Мишлен“ из Пирота директно погођен, све остало је махом индиректна штета“, указује он.

Марковић појашњава да ће бити погођена наша база добављача.

„Европски погони већ имају проблеме због слабе тражње у Европи, због тога ће наши добављачи, односно фирме које послују у Србији, имати додатни проблем. Нека од тих возила се извозе за Америку, а сада ће бити неконкурентна“, упозорава наш саговорник.

Он сматра да им остаје опција једино да преселе производњу у Америку, али да то није тако једноставно.

„Ми смо индиректно у аутоиндустрији жртве ових царина“, наглашава Марковић и подсећа да је криза у аутоиндустрији покренута још прошле године у Европи.

„Осетили смо то са временским заостатком у економији. Они прво гледају да смање трошкове у земљама које су им скупље за пословање, али сада смо дошли на ред и ми. И сада имамо дупли проблем, јер ћемо сада имати додатних кресања са стране тражње и то за нас никако није добро“, поручује он.

Међутим, Марковић верује да је читава галама око царина више била показна вежба свима.

„Ја то тумачим више као поруку у смислу да ли сте уз нас или нисте, него као озбиљну економску политику. Слање поруке да морају да се определе да ли су са њима или не, односно да жртвују своје интересе зарад њихове добробити“, закључује он.

Каква је трговинска размена Србије и САД?

Према званичним подацима које је Данас добио из Привредне коморе Србије (ПКС), Србија је прошле године у САД извезла робу у вредности од око 620 милиона евра, а увезла је робу у вредности од око 684 милиона евра. Дакле, у трговинској размени са САД током 2024. године, Србија је била у дефициту од око 64 милиона.

Ситуација је значајно другачија када се гледају приходи од услуга, који су прошле године порасли за 13,1 одсто у односу на 2023. годину, јер је Србија остварила приход од 1,8 милијарди евра, док су расходи износили 417,8 милиона. То значи да је Србија на овом пољу у размени са САД остварила суфицит од 1,4 милијарде евра.

Исти подаци показују да је уплив страних директних инвестиција из САД у нашу земљу, у првих девет месеци прошле године, износио 85,3 милиона евра, што чини повећање од 235 одсто у односу на исти период 2023. године.

Такође, у Србији послује 659 привредних друштава са 50 или више одсто америчког капитала. Од тога, чак 575 њих има 100 одсто америчко власништво.

Шта највише извозимо, а шта увозимо?

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), Србија је прошле године у САД највише извезла гуме за аутомобиле и то у вредности од 153,6 милиона долара.

На другом месту налазила се неразврстана роба (стручњаци за спољну трговину истичу да се ту у највећој мери налазе производи везани за безбедност – оружје, муниција, војна опрема, експлозиви итд.) са 118,5 милиона долара. Након тога, као треће по реду, иду управо оружје и муниција који су извезени у вредности од 56,8 милиона долара.

У првих пет ставки налазе се још и клипни мотори са унутрашњим сагоревањем са вредношћу од 40,7 милиона и сточна храна са 35 милиона долара.

Када је реч о увозу из САД, прошле године су на првом месту биле погонске машине и мотори са вредношћу од 187,6 милиона долара. После тога на листи су били ваздухоплови и опрема са 42,9 милиона, па неразврстана роба са 37,7 милиона долара.

Иза тога, на четвртом месту нашли су се путнички аутомобили са 30,9 милиона и хемијски производи са 26 милиона.

Војислав Стојсављевић

(Данас)