Zašto engleski, kada može ruski?

Poznati ruski političar Vladimir Žirinovski započeo je još jedan rat: ovog puta za čistotu ruskog jezika, odnosno njegovo ,,čišćenje’’ od, kako on kaže, amerikanizama. Zatrpali su nas i dojadili sa amerikanizmima, kaže Žirinovski. Zbog toga je odlučio da predloži zakon kojim bi se zabranila upotreba stranih reči, pre svega engleskih (Žirinovski upotrebljava reč američki) ako postoje analogne ruske reči. Borićemo se da se donese zakon koji bi sadržavao spisak stranih reči koje su sada u upotrebi a za koje postoje analogni ruski izrazi. Taj spisak će se nalaziti na stolu svakog novinara, svakog TV voditelja i urednika. Zakonski projekat već je gotov i njega sada ,,češljaju’’ pravni eksperti. Kao kazna za prekršaj zakona, predlaže se novčana kazna ili čak otpuštanje sa posla.

Žirinovski kaže da je u nekim zemljama takva praksa već sprovedena. Naveo je Tursku gde je, prema njegovoj tvrdnji, turski jezik očišćen od arabizama, persijskih i francuskih izraza.

Zamenik predsednika Komiteta za informacije Donjeg doma parlamenta Vadim Denjgin, koji je član Liberalno- demokratske partije na čijem je čelu Žirinovski, kaže da je situacija za donošenje takvog zakona odavno sazrela. U upotrebi je ogroman broj amerikanizama koji utiču na ruski jezik iako mnogi ljudi ne znaju leksičko značenje pojedinih izraza. Šta je to ,,keйtering’’, zar se taj pojam ne može izraziti ruskom reči? Odomaćio se izraz ,,singl’’ ili ,,trэk’’ umesto ,,pesnя’’, upotrebljava se reč ,,gadžet’’ umesto ,,tehničeskoe ustroйstvo’’. Zašto kažemo ,,biznes lanč’’ a ne ,,delovoй obed’’, ,,diler’’ a ne ,,posrednik’’ ili ,,performans’’ a ne ,,predstavlenie’’?

Deputat ,,Jedinstvene Rusije’’ Boris Reznik kaže da je ruski jezik velika stvar i da se za njegovu čistotu treba boriti, ali ne zabranama i kaznenim merama. Mi često idemo najlakšim putem: ne dozvoliti, ne dopuštati, umesto da vaspitavamo i negujemo normalnu rusku reč.

Direktor Instituta lingvistike, profesor Maksim Kronhauz smatra da je, s jedne strane, ovakav zakon potreban, ali sa druge nije sasvim jasna njegova primena. Kao što je poznato, zakon nije šala i nije mnogo prijatna stvar, može da izazove podozrenje. Možda bi ipak bilo bolje ne donositi ga.

Spisateljica Aleksandra Marinjina kaže da treba nemilosrdno izbacivati iz upotrebe strane reči ako za njih postoji adekvatni ruski izraz. Njihova upotreba je opravdana samo ako u ruskom jeziku nema adekvatnih izraza. Ali naši ljudi koji stalno upotrebljavaju strane izraze, posebno engleske, po svoj prilici boluju od nekakvog kompleksa niže vrednosti i žele da se distanciraju ili da se predstave značajnim: nismo badava učili engleski.

Nacrt zakona izazvao je reagovanja u novinarskim krugovima i javnosti. Sudeći po tim reagovanjima, u novinarskim krugovima ima i pristalica, ali i žestokih protivnika predloga. Posebno je na negodovanje naišao predlog o kažnjavanju, pa i otpuštanju sa posla onih koji se ogreše o zakon. To su gluposti, kaže se u pojedinim novinarskim krugovima, a gospodin Žirinovski još jednom nastoji da se prikaže kao veliki Rus i poštovalac ruske kulture tradicije. Čisto propagandni trik sračunat na jačanje popularnosti. Šta, zar treba da gledamo u spisak sa ,,zabranjenim izrazima’’ prilikom pisanja tekstova? A kako da se ponašaju TV voditelji koji uživo vode emisije?

Javnost je takođe podeljena, iako nekih većih odjeka nema, što je i razumljivo jer se radi o projektu koji je sada na ,,češljanju’’ kod pravnika. Pojedini građani smatraju da se radi o zamajavanju i bespotrebnom iscrpljivanju u situaciji kada u zemlji ima mnogo ozbiljnijih problema. Drugi pak kažu da ruski jezik sadrži ogroman broj tuđica. U tom slučaju polovinu izraza iz našeg rečnika treba izbaciti, napisao je jedan čitalac.

Pojedini građani gledaju na ovaj projekat iz drugog ugla, a moguće je da i gospodin Žirinovski ima u vidu upravo taj drugi ugao. Ne radi se, naime, samo o čišćenju jezika, već o nastojanju da se suzbije ili ograniči strani uticaj na rusko društvo, njegovu tradiciju, kulturu i samobitnost. Moramo sprečiti ,,amerikanizaciju Rusije’’, kažu u pojedinim kulturnim, ali i ne samo kulturnim krugovma. Nemamo ništa protiv pozitivnih i korisnih uticaja sa one strane Atlantika i Zapadne Evrope, ali nećemo i ne možemo kopirati sve što odande dolazi, i ono dobro i ono loše, što se kosi sa našom kulturom i tradicijom.

Neko vreme posle raspada Sovjetskog Saveza i ,,demokratskih promena’’, u Rusiji je bilo prestižno kopirati sve što dolazi iz Amerike i sa Zapada. Mnogi Rusi želeli su da budu Amerikanci pa su ispadali smešni i pred drugima i pred samim sobom. U kancelarijama, ,,novi Rusi’’ su stavljali noge na sto, žvakali su gumu i tamo gde to nije pristojno ni na Zapadu, vozili besne automobile sa izbačenom rukom kroz prozor i cigaretom u zubima. Takve prizore sam imao prilike lično da gledam. Ponašali su se onako kako im je decenijama bilo zabranjeno. Danas, to više nije tako upadljivo, što ne znači da je ,,amerikanizacija’’ ruskog društva pala u potpuni zaborav.

Vladimir Žirinovski, koji sebe smatra vatrenim ruskim patriotom i nacionalistom (iako je po ocu Jevrej a po majci Rus), predlaganjem ovakvog zakona pokušava da ruski jezik ,,očisti od smeća i stranih reči’’. U ruskoj javnosti, političkim krugovima i u zapadnim zemljama, poznat je kao veliki politički protivnik Vašingtona. Vrlo često ne bira reči kritike i nalazi se na spisku onih ruskih političara kojima SAD i neke druge zapadne zemlje ne dozvoljavaju ulazak. Da li će u toj nameri uspeti i da li će pravni eksperti dati saglasnost, ostaje da se vidi. Nije malo onih koji sumnjaju da će nacrt zakona u predloženom obliku dobiti zeleno svetlo.