Нова реалност појма „геноцид“

Термин геноцид, после изгласавања Резолуције о Међународном дану сећања на геноцид у Сребреници у УН, убудуће би могао да буде коришћен за описивање било ког догађаја који укључује етничке сукобе, грађански рат, верске сукобе, побуне и уништавање културног наслеђа, пише "Џуиш џурнал" (Jewish Journal).

Израз, настао у сенци ужаса Холокауста сковао је јеврејски правник Рафаел Лемкин, а данас се све чешће користи да опише разне етничке и расне сукобе, верске ратове, грађански рат и побуне.

Нигде се то јасније не види него од почетка сукоба Израела и Хамаса, који је изазвао огромну дебату широм света о томе шта заиста представља геноцид.

Погрешна примена термина ризикује омаловажавање његовог значаја, ометање напора да се спрече будући геноциди и потенцијално ометање процеса помирења и исцељења

Сада Уједињене нације иду корак даље у Генералној скупштини расправом о још једном трагичном масовном убиству, што је поново покренуло питање како да се процени шта је заправо геноцидни догађај, пише Сет Џекобсон за Џуиш џурнал.

Генерална скупштина Уједињених нација гласала је о Међународном дану сећања на жртве Сребренице који званично признаје масакр над Бошњацима у Сребреници као геноцид.

Србија поставила легитимна питања

Предложена резолуција изазвала је комплексну дебату о коришћењу термина геноцид. Србија се противи резолуцији, истичући потребу за нацртом који избегава термин "геноцид" и једнако поштује историјске злочине у којима је убијено хиљаде невиних Срба и Хрвата током тог грађанског рата.

Масакр у Сребреници био је неспорно догађај у којем су се десили страшни ратни злочини, и лидери Србије то не поричу.

Напротив, њени лидери, укључујући и садашњег председника Александра Вучића, одали су пошту жртвама и признали ту тамну епизоду у историји.

Међутим, резолуција УН поставља озбиљна питања о томе да ли сви ратни злочини представљају геноцид.

Такође, поставља питања о инклузивности, будући да је састављена у тајности и не помиње истовремену патњу хиљада српских и хрватских цивила који су такође убијени.

Србија је такође поставила легитимна питања о томе да ли догађаји у Сребреници достижу ниво геноцида и да ли је резолуција Уједињених нација политичка манипулација или разумни напор да се означи ужасан чин насиља као геноцид.

Потенцијалне замке (зло)употребе термина "геноцид"

Скептицизам о примени "геноцида" на грађански рат у Босни изражен је од стране признатих стручњака за Холокауст, укључујући великог Јехуду Бауера, који, више него вероватно било ко други на овој планети, зна значење термина "геноцид" и ужасава се последица његове прекомерне употребе.

Како је Ефраим Зуроф, директор центра "Симон Визентал", написао у Џерусалем посту прошлог месеца: "предстојећа резолуција Генералне скупштине Уједињених нација којом се званично признаје масакр у Сребреници као геноцид је добронамерни потез који је оптерећен потенцијалним замкама које би могле да погоршају тензије уместо да подстакну помирење".

Израелски историчар Гидон Грајф, који је био председник Независне комисије за истраживање патње свих народа у региону Сребренице од 1992. до 1995. године, описао га је као "ружну, одвратну политичку иницијативу".

Имајући у виду опасност од разблаживања термина "геноцид", а који је имплицитан у овој резолуцији, Израел није подржао гласање у Уједињеним нацијама.

Веома је важно да међународна заједница приступи препознавању геноцида на опрезан и информисан начин. Ово није ново, будући да су Сједињене Америчке Државе и друге земље изразиле забринутост због тога шта би требало да се окарактерише као геноцид приликом разматрања многих страшних догађаја који су претходно разматрани пред УН и другим међународним организацијама.

Историја термина "геноцид"

Творац термина "геноцид" био је адвокат рођен у Лавову, садашњој Украјини, који је побегао у Сједињене Државе 1941. године изгубивши већи део своје породице у Холокаусту.

Створио је термин за злочин толико огроман да раније није постојао назив за њега. Дефинисао га је као "уништавање нације или етничке групе."

Геноцид, написао је, "усмерен је против националне групе као ентитета, и подразумева акције уперене против појединаца, али не у њиховом индивидуалном капацитету, већ као чланова националне групе".

Другим речима, геноцид је када се национална или етничка група људи убија не због њихових дела, већ због њиховог идентитета. Развио је реч комбинујући древну грчку реч генос (раса, племство) и латинско циде (убијање).

Дакле, када се посматра тренутна резолуција основно питање је да ли она заиста одговара тој дефиницији. Одговор је сложен и захтева нијансу.

Такође, захтева препознавање опасних импликација шире и некритичке употребе термина "геноцид", имајући у виду порекло и историју термина.

Холокауст је био посебна историјска трагедија коју је друштво признало као покушај уништења или елиминације етничке групе.

Без дебате ризикујемо веће поделе, мржњу и бол

Погрешна примена термина ризикује омаловажавање његовог значаја, ометање напора да се спрече будући геноциди и потенцијално ометање процеса помирења и исцељења.

Ако се стотине масовних убистава, која су се догодила од Холокауста на овамо сматрају геноцидом, специфична намера употребе термина за најстрашније масовне злочине биће умањена, а са њом и сам термин "геноцид".

Гласање у Генералној скупштини УН о признавању масакра у Сребреници као геноцида истакло је потребу за промишљеним, информисаним и ригорозним приступом признавању геноцида.

Док се међународна заједница бави овим изазовним питањем, неопходно је очувати интегритет термина, историјску позадину и затражити дубље разумевање ових трагедија и начин на који их прихватамо.

Без те дебате, може постојати само већа подела, мржња и бол. Ми као заједница нација морамо признати огроман значај онога што је геноцид заиста, и како треба да га тумачимо, наводи се у тексту Сета Џекобсона за Џуиш џурнал.

(РТС)