Savremeni svet | |||
Slučaj Vladimira Poznera |
sreda, 30. januar 2013. | |
Da li se političari javno i nekažnjeno mogu nazivati budalama? Naravno da ne mogu, a još manje se takav epitet nekažnjeno može pripisati čitavom parlamentu jedne države, u ovom slučaju najveće zemlje sveta - Rusije. A upravo to učinio je poznati ruski novinar Vladimir Pozner u jednoj televizijskoj emisiji na prvom, najgledanijem kanalu ruske televizije. Osvrćući se na zakon kojim se zabranjuje davanje dece iz Rusije na usvajanje građanima SAD (o čemu sam nedavno pisao) Pozner je Gosdumu (skraćenica od Gosudarstvennaя duma - Državna Duma, odnosno Donji dom parlamenta) nazvao Gosduroй (,,dura’’ je na ruskom budala, luda). ,,Način razmišljanja koji je demonstrirala Gosudarstvennaя dura, oй, prostite, Gosudarstvennaя duma zaprepašćuje, izjavio je doslovno Pozner. Kada ljudi koji predstavljaju zemlju donose odluke koji od države prave predmet ismejavanja, u tome nema ničeg dobrog’’. Iako se Pozner odmah izvinio deputatima zbog ,,omaške’’ mnogi poslanici se se našli uvređeni pa čak i ogorčeni. ,,Nećemo dozvoliti nikome da nas vređa i naziva budalama, pa makar to bio gospodin Pozner’’. Na inicijativu više poslanika, dat je nalog da se stvar izvede na čistac i na brzinu je pripremljen ,,Zakon Poznera’’. Njime se predviđa da se strancima, akreditovanim u Rusiji zabrani rad u državnim sredstvima informisanja. Pozner, naime, osim ruskog, ima francusko i američko drzavljanstvo i veoma često boravi u SAD, gde je godinama i stalno živeo. Pozner se kasnije još jednom izvinio što je donekle umanjilo, ali ne i potpuno otklonilo gnev poslanika. Predlog zakona je ,,zamrznut’’ i za sada leži u fioci administracije Dume. - Imao sam duži novogodišnji odmor, nisam bio u Rusiji ali znam da se o meni ovde mnogo govorilo- kaže Pozner. Želim da naglasim sledeće: u jednom TV programu dozvolio sam sebi jednu omašku i iskreno sam se izvinio. Ponovo se izvinjavam, ali samo za tu omašku, kaže Pozner. Novinar se, dakle, izvinjava samo za pogrdnu reč ,,dura’’ ali zadržava mišljenje da su poslanici grdno pogrešili donoseći zakon o zabrani izvoza ruske dece. U parlamentu kažu da niko ne pokušava da zabrani kritiku, ona je čak poželjna, ali uvreda i otvoreni prostakluk su nedopustivi. Pokrenuto je i pitanje zarade ovog ali i nekih drugih poznatih TV novinara koji imaju isti ili sličan status i kakav je odnos njegove plate sa platama kolega koji imaju samo rusko državljanstvo. Mnogi misle da je Pozner preplaćen upravo zbog toga što ima državljanstvo i dve velike zapadne države, iako mu niko ne osporava novinarske kvalitete. Ovaj novinar već dugo vremena vodi jednu značajnu političku emisiju na prvom kanalu ruske TV i uživa reputaciju jednog od najboljih voditelja na ruskoj televiziji. U međuvremenu, rukovodstvo prvog kanala ruske TV saopštilo je da Pozner nije najbolje plaćeni novinar na tom kanalu i da nagrađivanje ne zavisi od državljanstva. A sam Pozner demantovao je glasine da će zauvek napustiti Rusiju i nastaniti se u Francuskoj čije državljanstvo ima. ,,To je čista glupost’’, prokomentarisao je Pozner. Obavešteni izvori u Moskvi kažu da se Kremlju od samog početka nije svidela ideja o donošenju ,,Zakona Pozner’’. To bi mirisalo na zavođenje zvanične cenzure u zemlji. Problem je i u tome, kažu isti izvori, što je Pozner uvažena ličnost i takvim ga smatraju i u Kremlju. Poslanik Igor Zotov, koji je jedan od inicijatora zakona, zamolio je kolege da za sada ne insistiraju na usvajanju dokumenta kojim bi se pored ostalog zabranjivao rad na državnim TV kanalima novinarima koji imaju strano državljanstvo. Ali ako se bilo ko, ne samo Pozner, bude nekorektno odnosio prema državnim organima, ja ću biti prvi koji će se založiti za donošenje takvog zakona. Ova epizoda naišla je na odjek i u javnosti. Reagovanja su veoma različita. Jedni drže stranu Pozneru i kažu da se ,,našao čovek koji se nije uplašio da stvari nazove pravim imenom’’. ,,Ne treba se izvinjavati zbog istine. Bar sedamdeset odsto građana Rusije misli isto kao i Pozner. On veoma profesionalno vodi svoju emisiju’’. Drugi su pak ogorčeni na Poznera i to ne samo zbog njegove uvredljive izjave. Kažu da on, kao Jevrejin, ,,mrzi sve što je rusko’’, da je izrazito prozapadno i antiruski nastrojen i da bi mu trebalo ,,zapušiti usta’’. ,,Za vrat pa napolje iz Rusije’’, napisao je jedan čitalac. Ja ću se u ovom tekstu uzdržati od navođenja veoma grubih kvalifikacija posebno na nacionalnoj osnovi koje se mogu čuti oko ,,slučaja Pozner’’. I dok se epizoda sa Poznerom još nije pošteno ni stišala, iznikao je još jedan sukob na relaciji političari- novinari. Ovoga puta reč je o veoma poznatom ruskom političaru, lideru Liberalno- demokratske partije i poslaniku u ruskom parlamentu Vladimiru Žirinovskom koji je ,,zaratovao“ sa novinarima u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu. I o ovom političaru sam nedavno pisao oko donošenja zakona o čistoti ruskog jezika, ali epizoda u Kijevu prevazilazi okvire Rusije i zadire u odnose ove zemlje sa susednm Ukrajinom. Tokom konferencije za štampu u glavnom gradu Ukrajine, Žirinovski je govorio o krahu Evropske unije, neizbežnoj orijentaciji Ukrajine ka Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana (,,Vi ćete dobrovoljno da pređete na moskovsko vreme’’), smejao se idejama da se Ukrajina oslobodi uvoza ruskog gasa i pređe na upotrebu gasa proizvedenog od škriljaca i rekao da niko ne treba očekivati da živi na račun nekog drugog. ,,Trgovina posebno, čak ni rođacima ne treba pomagati, sve ih treba poslati u k…. Svako treba da radi za sebe. Niko ne može da živi na račun drugog, svako neka se sam razvija, grmeo je Žirinovski. I dok u sličnim prilikama nepoželjne goste obično ,,počaste’’ obnažene ukrajinske lepotice pokazujući im gole grudi i zadnjicu, Žirinovskog su počastili domaćom kuhinjom u vidu kiselog kupusa, pišu moskovski listovi. Ka uvaženom gostu iz gomile su poleteli listovi kiselog kupusa i prilepili se na njegov skupoceni sako. ,,Ukrajinofob’’, zaorilo se iz ustiju jedne mlade riđe dame. -Šta se to dešava, usplahireno je uzviknuo Žirinovski gledajući zapanjeno ispod naočara. Eto vam vaše demokratije, gađaju se, vređaju. Obezbeđenje, gde ste. Sve ću vas oterati. Jedna devojka prostakuša a tri generala iz obezbeđenja koji ni k…. ne mogu da urade. Obezbeđenje je grubo odstranilo mladu damu iz sale. Njene psovke mešale su se sa psovkama uvređenog ruskog političara. -Kiseli kupus bolje da ste dali beskućnicima, govorio je Žirinovski skidajući listove kupusa sa sakoa. Kasnije je rekao novinarima da to odelo košta dve hiljade dolara ali da on ima i skupljih odela. Obećao je da će kupiti čitavu kacu kupusa i nahraniti ,,bednu devojku’’. -Šta je to vikala, prevedite mi, obratio se Žirinovski novinarima. Šta, ja ne volim Ukrajinu? Budala. Ja ne volim nikoga. Zašto bi ja nekoga trebalo da volim? Sa svima treba biti poslovno hladan. Žirinovski se tako i ponašao. Pravo sa pres konferencije otišao je na pijacu gde se počastio kiselim kupusom i čuvenom ukrajinskom slaninom. Prodavci su se prema njemu poneli veoma prijateljski. Ispostavilo se da su Žirinovskog ,,počastili’’ kiselim kupusom pristalice organizacije ,,Koalicija učesnika narandžaste revolucije’’. ,,To je urađeno zbog njegovih ukrajinofobskih izjava, da je Ukrajina u stvari Malorusija, delić Ruske Federacije, izjavio je lider te organizacije Sergej Meljničenko. Zapitan zašto su na Žirinovskog bacali kiseli kupus a na, ne primer, jaja, sok od paradajza ili nešto drugo, Meljničenko je rekao da ,,to (kiseli kupus) u određenom stepenu asocira na Rusiju’’. Zvaničnici kažu da su u sali bila četiri aktivista "narandžaste’’ organizacije a da je Žirinovskog kupusom gađala 19-godišnja Tatjana Lihodejeva. Nju je obezbeđenje Žirinovskog legitimisalo, uzelo joj podatke iz pasoša i pustilo. ,,Nećemo zvati miliciju. I bez nje ćemo se sa tobom raspraviti’’. Aktivisti kažu da će sledeći na njihovoj meti biti ruski političar Zatulin ili ukrajinski deputat Kolesničenko iz Partije regiona. I jedan i drugi se očigledno ne uklapaju u kliše koji nude ukrajinski ,,narandžasti’’. Sve ovo ne pišem da bih čitaoce zabavio sukobom jednog novinara sa ruskom Dumom niti razonodio zanimljivom dogodovštinom sa Žirinovskim. U prvom slučaju, radi se o važnoj temi odnosa sredstava informisanja i organa vlasti, što je veoma aktuelno sa šireg međunarodnog aspekta i za mnoge države sveta, a u drugom o događaju koji zadire u odnose dve bivše sovjetske republike koji izgleda ulaze u novu fazu zaoštravanja. Odnosi novinara i političara su u Rusiji aktuelna tema već dugi niz godina. Taj tihi rat koji povremeno prerasta u vrući, imao je i tragične posledice. Poslednje dve decenije u Rusiji je ubijeno više novinara, ali su oni najčešće bili žrtve polukriminalnih krugova kojima se nije svidelo pisanje novinara. U ruskoj štampi i drugim sredstvima informisanja veoma su česte kritike pojedinih političara pa i zvanične politike Moskve. Ona se ne sputava zakonskim niti bilo kojim drugim sredstvima. Kritika da, kažu zvaničnici, ona je čak i potrebna, ali prostakluk i uvrede se ne mogu tolerisati. Po novom zakonu, sankcijama podležu i ,,necenzurisani’’ izrazi na radio i TV kanalima (psovke i drugi vulgarni izrazi) a kazne će plaćati ne redakcije nego lica koja su ih izgovorila. Događaj u Kijevu podsetio je na stare, još nezalečene rane u odnosima Rusije i Ukrajine. Iako se radi o izolovanom incidentu, ako se tako može nazvati ,,čašćavanje’’ ruskog političara kiselim kupusom, kome se u Moskvi ne pridaje veći značaj, on se ne može potpuno zanemariti. Tim pre što u odnosima dve zemlje izgleda ponovo nešto škripi, a pojedini analitičari nagoveštavaju mogućnost izbijanja novog ,,gasnog rata’’. Osim toga, u poslednje vreme uočava se pojačana orijentacija Kijeva za povezivanje sa Evropskom Unijom a na štetu saradnje sa Rusijom, na šta Moskva ne može da gleda blagonaklono. Razume se da epizoda sa Žirinovskim sa svim tim nema direktne veze niti je iko pominje u tom kontekstu. Pažnju mi je privukla konstatacija jednog građanina koji je povodom događaja u Kijevu napisao: neće valjda par polutrulih listova kiselog kupusa dovesti do zahlađenja odnosa dve ozbiljne države. Kiseli kupus sigurno neće, odgovorio je drugi čitalac, ali milijarde kubnih metara gasa, par milijardi dolara kao i klackalica na relaciji Kijev- Brisel svakako mogu. Čini se da na obe strane postoji želja da do toga ne dođe. |