Savremeni svet | |||
Rusija - protesti da, haos ne |
sreda, 30. maj 2012. | |
U Donjem domu ruskog parlamenta u toku je postupak za donošenje novog zakona o mitinzima. Predlog je u prvom čitanju već usaglašen, a konačan tekst treba da se usvoji prvih dana juna. Zakon treba da uvede red u ovu veoma osetljivu oblast kojom se, prema ocenama stručnjaka, u velikoj meri određuje nivo demokratije i prava čoveka u svakom društvu. Važeći zakon, kažu eksperti, prevaziđen je posebno u uslovima kada su mitinzi i druga okupljanja relativno česta pojava u ruskim gradovima. Da odmah kažem: najbitnije promene su u visini kazne za kršenje zakona o okupljanjima (dozvola, mesto okupljanja, trajanje, broj učesnika, njihovo ponašanje i td). U prvoj verziji projekta, bile su predložene kazne do 1,5 milion rubalja za organizatore takvih mitinga, a do milion rubalja za učesnike. Sada ta kazna iznosi do 50.000 za organizatore, odnosno 5.000 rubalja za učesnike. Posle kritika parlamentarne opozicije i nekih drugih opozicionih krugova, gornja granica predložene kazne je smanjena na 500.000, odnosno na 300.000 rubalja. Kazne za prekoračenje broja učesnika mitinga izricaće se samo ako je takvo narušavanje zakona dovelo do ugrožavanja bezbednosti građana. Naša je osnovna koncepcija, kaže potpredsednik Donjeg doma parlamenta Sergej Neverov, u tome da sloboda jednih ne treba da narušava prava trećih lica i da stvara pretnju bezbednosti, što može dovesti do nekontrolisane situacije. Predsednik Vladimir Putin izjavio je na sastanku ,,Jedinstvene Rusije’’ da o svemu tome treba sprovesti javnu diskusiju. On smatra da parlament treba da donese izbalansiran zakon. ,,Sve izmene i sve inovacije treba da ojačaju demokratski karakter naše države i društva i istovremeno da zaštite ljude od krajnje radikalnih pojava’’. Putin kaže da država i društvo imaju prava da se zaštite od takvih pojava, ali da rešenja treba da budu izbalansirana. Mi radimo to i u oblasti zakonodavstva koje reguliše ekonosmska kretanja. Prilikom usavršavanja zakonodavstva neophodno je orijentisati se i na najbolja iskustva i praksu u svetu, smatra Putin. Kako se saznaje, predlagači zakona su izučili iskustva iz te oblasti SAD, Velike Britanije, Francuske, Švedske, Švajcarske i nekih drugih zemalja. Protivnici ovog zakonskog projekta smatraju da se njime sprečava pravo ljudi na miran protest. Po mišljenju veterana protestnog pokreta, Eduarda Limonova, inače osnivcača zabranjene Nacional-boljševičke partije, vlast faktički radikalizuje protestni pokret. Zakonom se ljudi sateruju u ugao, oni neće moći sa belim trakama da šetaju ulicama zbog straha od kazne. To je isto kao kada ranjenu životinju saterate u ugao- ona hoće da skoči na onoga ko ju je saterao. Taj me zakon neće zaustaviti, kaže Limonov. Neka mi sude, neka me osude na kaznu. Ja sam i sada osuđen da bivšem gradonačelniku Moskve Juriju Luškovu isplatim 500 hiljada rubalja. Ako me opet kaznite, to će ukupno biti 800 hiljada ili ne znam koliko, ali ja na to pljujem. Oni (vlast) ne razumeju našu logiku, kaže Limonov. Rukovodilac Saveta za prava čoveka Mihail Fedotov takođe je protiv donošenja ovog zakona i kaže da će, ako ga usvoje oba doma parlamenta, predložiti predsedniku Putinu da stavi veto. Fedotov je mišljenja da je ovaj dokument u suprotnosti sa onim što je danas potrebno ruskom društvu i da protivreči stavovima koje je svojevremeno iznosio doskorašnji šef države Dmitrij Medvedev. Ipak, tokom susreta sa Putinom, Fedotov je ublažio svoj stav i smatra da je prvobitni tekst zakona značajno poboljšan. U ,,Jedinstvenoj Rusiji’’ tvrde da zakonski projekat nikoga ne tera u ugao. Visoki funkcioner partije i potpredsednik Dume Sergej Neverov smatra da zakon garantuje bezbednost ljudi i obezbeđuje njihova prava. Niko ne želi nikome da ,,zavrće ruke’’ ili ograničava nečiju slobodu. Oni, koji izražavaju svoju poziciju u okvirima zakona, uvažavajući pri tome prava i slobodu drugih, imaće za to sve mogućnosti. Cilj donošenja zakona je da se garantuje bezbednost ljudi koji su izašli na protest i spokojstvo svih žitelja- zaključuje Neverov. Što se tiče visine kazne za prekršioce, predlagači zakona smatraju da nisu preterane. Putinu su na sastanku sa partijskim aktivom predočeni podaci da se u Francuskoj i Nemačkoj kažnjavaju demonstranti koji sakrivaju ili maskiraju lice, drže kamenje pod pazuhom, boce, ili su pod dejstvom alkohola. A kazne su do 10 ili 15 hiljada evra, u Švajcarskoj do 100 hiljada franaka, a prekršioci zakona mogu biti osuđeni i na zatvorsku kaznu. U Kanadi, gde ovih dana teku demonstracije, kazne su takođe velike. Da li će donošenje novog zakona zastrašiti organizatore protestnih skupova? Ovih dana iz moskovskog zatvora je izašao lider ,,Levog fronta’’ Sergej Udaljcov koga je oko stotinjak pristalica dočekalo aplauzom. Omanja skupina aplaudirala mu je i kod spomenika Bulatu Okudžavi na Arbatu. Udaljcov je sa Aleksejem Navaljnim bio osuđen na 15 dana zatvora zbog suprotstavljanja policiji tokom protestne šetnje 9. maja. Društvo im je u zatvoru pravio i lider ,,Solidarnosti’’ Ilja Jašin koji je bio osuđuen na 10 dana. Navaljni je po izlasku iz zatvora najavio antivladine demonstracije za 12 jun koje bi prema njegovoj zamisli trebalo da predstavlaju pripremu za opštenacionalnu akciju protesta početkom septembra. Izgledi za veliki odziv građana na ovim akcijama su, prema ocenama analitičara, veoma skromni. To su pokazala i poslednja okupljanja koja su po broju učesnika bila gotovo simboilična. U svakom slučaju, novi zakon o mitinzima treba, prema zamisli predlagača, da unese više reda u ovu osetljivu oblast uz poštovanje svih građanskih prava i sloboda i u skladu sa opštepriznatim normama i principima. |