Русија није банана република

Одустајање америчког председника Барака Обаме од пута у Москву и разговора са руским председником Владимиром Путином узбуркало је политичке кругове у обема земљама, али чини се да није изазвало превелико узбуђење, па ни изненађење. Утисак је да су и једна и друга страна реаговале доста уздржано, дипломатски, трудећи се да избегну тешке речи. То се једним делом може објаснити чињеницом да се овакав епилог и могао очекивати, иако се до само пре неколико дана, бар у Москви, тврдило да припреме теку ,,уобичајеним током’’ и да Вашингтон није наговестио отказивање посете.

Разлог, бар формалан, јесте познат. Вашингтон је ,,дубоко разочаран’’ што је Москва дала азил бившем сараднику америчке Националне обавештајне агенције Едварду Сноудену и одбила молбу САД да га изручи како би био изведен пред суд. Бела кућа је - да подсетим – ,,проценила достигнућа’’ између Русије и САД, али је у свом саопштењу навела да се уочава ,,недостатак напретка’’ око серије других питања попут ракетне одбране и контроле оружја, трговине и комерцијалних односа, питања глобалне безбедности, људских права и цивилног друштва. Бели дом такође каже да је одлука Москве о давању азила Сноудену ,,разочаравајућа’’.

Московски медији пренели су и изјаву Барака Обаме у којој је рекао да му се понекад чини да су ,,односи на нивоу хладноратовског периода’’. Обама томе додаје да је такво мишљење ствар прошлости и да је за обе земље важнија будућност. ,,Нема никаквих препрека на путу даље ефикасне сарадње наших држава", оптимистички констатује амерички председник.

Званична Москва изразила је разочараност одлуком америчког председника. По оцени Кремља, такав корак сведочи о неспремности САД да са Русијом изграђују равноправне односе.

Помоћник председника Путина Јуриј Ушаков изјавио је да је америчка одлука уследила због епизоде са Едвардом Снуоденом. Подвукао је да су током многих година Американци избегавали да потпишу уговор двеју земаља о екстрадицији. На наше захтеве да нам изруче лица која су извршила кривична дела на територији Русије одговарали су одбијањем правдајући се да не постоји уговор о екстрадицији. Ушаков каже да је позив Обами да посети Русију и даље отворен. Представници Русије су спремни да раде са америчким партнерима на свим кључним питањима билатералних односа и другим проблемима.

Заменик руског министра иностраних послова Сергеј Рјабков сматра да разговори званичника две земље у будућности могу донети резултате. Он је ,,увређеност’’ Вашингтона прокоментарисао на следећи начин: ,,Мени се чини да је то апсолутно искривљена реалност, то је поглед на свет у кривом огледалу. За нас је корист од разговора на највишем нивоу сасвим очигледна’’.

У Доњем дому руског парламента оцењују да ће отказивање посете Обаме Москви више штетити самим Американцима него Русији. Заменик председника Комитета за међународне односе Леонид Калашњиков сматра да је Обама донео одлуку под притиском одређених кругова који су преувеличали ,,случај Сноуден’’. ,,Направили су од комарца магарца’’. Американци у овом случају губе много више од нас, каже Калашњиков и оцењује да се у Москви овом случају придаје више емоционални него рационални карактер. ,,Нама од Америке у нашим рационалним међусобним односима ништа не треба. Раније смо од њих, од Међународног монетарног фонда, узимали кредите, молили. Сада напротив ми њима дајемо новац – наша средства су уложена у облигације Монетарног фонда. Са своје стране, Америка је заинтересована да сарађује са Русијом, на пример у енергетској области, затим у преговорима о смањењу наоружања. Али, без преговора се то не ради, зато ће Американци у том смислу имати већу штету него ми, сматра Калашњиков.

Последњих дана, у међународној јавности постављало се питање да ли ће Москва, у вези са Сноуденом, издржати притисак Вашингтона, али не само Вашингтона. Издржала је, кажу задовољно аналитичари у Москви и тај тест на суверенитет је успешно преброђен. При том, Русија је много добила у очима многих људи у свету који на њу гледају као на својеврстан ослонац у очувању независности.

Сви аргументи у датом случају били су на страни Москве, док су аргументи Вашингтона били готово ништавни. Уговор о екстрадицији Вашингтон је избегавао да потпише сматрајући да је он потребан само Москви. У одсуству таквог уговора, амбасадор САД у Москви, Мајкл Макфол, био је принуђен да моли не ,,екстрадицију’’ Снуодена, него његово ,,враћање’’ у Вашингтон. ,,Као робу из продавнице’’, саркастично примећује руски аналитичар.

Немоћ Вашингтона невољно је потврдио и министар правде Ерик Холдер. Он је у писму свом руском колеги Александру Коновалову обећао да Вашингтон ,,неће примењивати мучење Сноудена нити захтевати смртну казну’’. Замислите, каже руски аналитичар: Америка, тај светионик демократије, посебним писмом пружа уверавања да у конкретном случају неће примењивати мучење. За државу, наводног светског заштитника слободе и права човека, то је- суперреална потврда.

Очигледно, ситуација са Сноуденом није суштински нови проблем него само један од захтева Русији, допуна поприлично дугог списка: позиција у вези са Сиријом, са Ираном, многим питањима унутрашње политике. У суштини, примећује један московски аналитичар, као полазна тачка може се сматрати изјава потпредседника САД Џо Бајдена још марта 2011. који је тада рекао: трећи мандат Путина - то је лоше и за Русију и за самог Путина. За Вашингтон би, дакле, било добро и потребно да Путин испоручи Сноудена, да дигне руке од сиријског председника Асада и да сам оде са власти.

Реторика Вашингтона у односу на Русију последњих годину и по дана се постепено заоштрава и то заоштравање се наставља. Али, сматрају аналитичари, значајније је то шта ће САД радити ћутке. А потези ће бити тим жешћи пошто је на званичном нивоу Вашингтон немоћан. Сва средства ће бити добра која могу да дестабилизују унутрашњу ситуацију у Русији, заједно са притиском споља.

Очигледно је да ,,случај Сноудена’’ сведочи о даљем захлађењу односа двеју држава које траје већ доста дуго. Има оцена да су односи Москве и Вашингтона данас на најнижој тачки од како је Барак Обама дошао у Белу кућу. Дакле, велике наде и громке обостране изјаве о ,,ресетовању’’ односа, по свему судећи, пале су у воду. Случај Сноуден био је само последња кап у преливању горке чаше.

Што се самог Сноудена тиче, он је бар тренутно растерећен брига. Чиме ће се даље бавити, шта ће радити, где ће боравити, није извесно. Готово је сигурно да ће поштовати захтев Путина и да неће радити ништа што би штетило Америци. Да ли ће прихватити неку од многобројних женидбених понуда? Тешко је веровати да ће се упуштати у брачне воде пре него што не види јасно и сигурно на чему је. Поједини московски медији саопштили су да му је понуђена сарадња са Горњим домом парламента, односно Сенатом, у својству експерта. Са таквом иницијативом иступио је сенатор из Чељабинске области Руслан Гатаров који руководи групом за поштовање уставних права грађана на неприкосновеност приватног живота приликом обрађивања личних података. Сам Сноуден се о томе није изјаснио. Такође је мало вероватно да ће се тога прихватити јер би се могло различито тумачити.

Није мало оних, ни у Москви ни у Вашингтону, који сматрају да је можда и боље што до сусрета Обаме и Путина неће доћи јер он највероватније не би дао никакве резултате. Проблем није у томе што Русија и САД нису сагласни око појединих питања, већ у томе што нису баш претерано заинтересовани да несугласице превазиђу. Ако је ова констатација појединих аналитичара тачна, онда би се она пре могла осносити на америчку, него на руску страну.

Наредни тест за руско-америчке односе (ако у међувремену не буде других) могле би да буду зимске Олимпијске игре у Сочију идуће године. У Вашингтону се повремено могу чути гласови да би САД могле да бојкотују те игре ,,ако Руси и даље буду тврдоглави’’.

Ипак, односи две земље неће бити замрзнути и дијалог ће се наставити, али за сада не на највишем нивоу. Обама ће доћи почетком септембра у Санкт Петербург на самит Г-20, али претходно неће долазити у Москву већ ће пре самита посетити Шведску. У Вашингтон, међутим, путују руски министри спољних послова одбране. Ниво није за потцењивање и једни другима имаће много шта да кажу.

Ситуација данас ни најмањим делом не подсећа на не тако далеке деведесете године прошлог века када је Русија у односу на САД била у апсолутно подређеном положају. Опљачкана криминалном приватизацијом, војно и економски потпуно ослабљена, политички раздирана, налазећи се на ивици социјалног бунта и грађанског рата, Москва се повиновала сваком захтеву Вашингтона. Лично сам у парламенту слушао познатог политичара Владимира Лукина, једно време руског амбасадора у Вашингтону, како говори да су га позивали у Стејт Департмент и давали сугестије како Русија треба да се понаша око овог или оног догађаја, ове или оне ситуације на унутрашњем плану и међународној сцени. Русија је имала председика који се свим силама борио да задржи власт и представи се Западу као демократа, и изразито прозападног министра иностраних послова. Та времена су неповратно прошла.

У закључку, послужићу се констатацијом коју сам прочитао међу многобројним реаговањима грађана о ,,случају Сноуден’’: ,,Господо, Русија није банана република’’.