Rusija i SAD u stilu hladnog rata

Rusko-američki odnosi ponovo su na nizbrdici. To je jedan od osnovnih zaključaka koji navode zvaničnici u Moskvi posle objavljivanja ,,Spiska Magnitskog’’ sa imenima građana Rusije kojima se zabranjuje ulazak u SAD. Da podsetim: taj zakon (,,Zakon Magnitskog’’) donet je još krajem prošle godine na zahtev niza američkih senatora, a nazvan je po Sergeju Magnitskom, ruskom građaninu, rukovodiocu fonda ,,Hermiže kapital’’ koji je umro u moskovskom zatvoru jer mu, navodno, nije pružena adekvatna lekarska pomoć. To je Vašington ocenio kao kršenje ljudskih prava zbog čega je i ,,kaznio’’ Rusiju zabranom ulaska određenog broja njenih građana u SAD.

Da je ,,kazna’’ apsurdna govori niz činjenica, pa i sam spisak ljudi – njih ukupno 18 – koji se na njemu nalaze. Tu nema nijedne poznatije ličnosti, na primer bivšeg državnog tužioca Jurija Čajke, pa rukovodioca istražnog komiteta Bistrikina ili neke druge visoko rangirane ličnosti koje bi se mogle dovesti u vezu sa ,,slučajem Magnitski’’. Nema nijednog poslanika u Dumi, a da i ne govorimo o značajnijoj ličnosti iz administracije u Kremlju. Na spisku je, kako bi se to reklo narodnim jezikom, ,,boranija’’- široj javnosti apsolutno nepoznate ličnosti. Spisak predvodi Leča Bogatirov, funkcioner u Ministarstvu unutrašnjih poslova Čečenije, a zatim slede Aleksej Droganov, činovnik u gradskoj službi unutrašnjih poslova Moskve, pa Kazbek Dukuzov, biznismen čečenskog porekla, koji se sumnjiči za ubistvo američkog novinara ruskog porekla Pola Hlebnjikova pre nekoliko godina u Moskvi. Analitičari u ruskoj prestonici ocenjuju da američki predsednik Barak Obama shvata svu težinu zaoštravanja odnosa sa Moskvom i zato nije prihvatio radikalnije zahteve senatora. Osim toga, Obama se plašio da bi Rusija mogla odgovoriti recipročno, odnosno uneti u svoj spisak ljude na visokim položajima u Americi.

Ranije se baratalo sa mnogo većim brojem ljudi, čak 240 pa i 260 ličnosti. U tom predlogu nalazili su se Čajka i neki drugi visoki činovnici. Pojedini izvori kažu da se na nekakvom tajnom spiku našao i predsednik Čečenije Ramzan Kadirov. A pojedini ruski mediji sarkastično kažu da se spisak može popunjavati i do brojke 143 miliona, koliko ukupno Rusija ima stanovnika.

Kako je u Moskvi preneto, zvanični predstavnik Belog doma DŽejn Karni izjavio je da će SAD ,,sarađivati sa Rusijom bez obzira na objavljivanje spiska’’. Dodao je da ,,sa Rusijom postoje nesporazumi, da je jedan od njih problem prava čoveka, da je Vašington oko toga potpuno otvoren i da će o tom, kao i o drugima problemima nastaviti da sarađuje se Moskvom.

Za pojedine medije, i u Americi i u Rusiji, objavljivanje spiska nije izazvalo senzaciju. ,,Tresla se gora, rodio se miš’’, kažu u žargonu pojedini analitičari. Ta informacija u američkim medijima nije ušla ni u ,,top 10’’ informativnih emisija. Komentara u Vašingtonu ipak ima i njih prenose moskovski mediji. Većina američkih analitičara smatra da je spisak kratak i ,,odmeren’’.

U Americi ima i protivnika tog zakona. Oni kažu da je njegovo iniciranje proisteklo bez sprovođenja ekspertize i zaključaka međunarodnih organizacija i da će se negativno odraziti na rusko-američke odnose. Drugi pak smatraju da je Rusija trebalo da bude oštrije kažnjena. Tako, na primer, poznati jastreb republikanaca senator DŽon Mekejn smatra da je u spisak trebalo uneti veći broj ruskih zvaničnika. On je ,,duboko razočaran’’ što se na spisku našlo samo 18 imena.

Razočaranje ovako blagom ,,kaznom’’ ispoljavaju ne samo američki jastrebovi nego i ruska opozicija. Tokom antivladinih demonstracija na Bolotnom trgu i Prospektu Saharova u Moskvi prošle godine učesnici su trljali ruke nadajući se da će se na američkom spisku naći pojedini ministri, poslanici i drugi visoki činovnici. Nade su im se očigledno izjalovile.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov smatra da vreme objavljivanja ,,Spiska Magnitskog’’ nije najsrećnije izabrano pošto u Moskvu dolazi pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost. U svakom slučaju, ako spisak bude objavljen, mi ćemo reagovati i američki partneri to znaju, dodao je Lavrov.

I Moskva je reagovala, i to u najkraćem mogućem roku. Za manje od 24 časa. Očigledno, sve je unapred bilo pripremljeno za taj odgovor.

Zvanični predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Aleksandar Lukaševič osudio je američki ,,neprijateljski korak’’ ocenjujući da je ,,pod pritiskom rusofobski raspoloženih članova američkog Kongresa nanet snažan udarac uzajamnim odnosima i poverenju’’. Moskva je kao odgovor donela spisak od 18 američkih građana kojima se zabranjuje ulazak u Rusiju. Među njima su četvorica visokih američkih činovnika odgovornih za otvaranje specijalnog zatvora u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi, zatim četrnaest sudija, tužilaca i agenata službe bezbednosti. Lukaševič je rekao da za razliku od američkog spiska, koji je formiran proizvoljno, ruski spisak sadrži imena ljudi odgovornih za mučenja u zatvoru Gvantanamo, otmice i hapšenja ruskih građana u trećim zemljama čiji su životi dovedeni u pitanje.

U prvim reagovanjima u Moskvi, takođe se navodi da ,,Spisak Magnitskog’’ za Rusiju nema nikakav značaj. Na tom spisku su ljudi koji nisu na nekoj značajnijoj funkciji, koji nisu putovali niti će ikada putovati uAmeriku i koji u njihovim bankama nemaju sredstva, koja se sada po donetom zakonu zamrzavaju.

Podsećam da je Moskva, kao jedan od prethodnih odgovora na ,,Spisak Magnitskog’’, donela zakon o zabrani davanja ruske dece na usvajanje američkim građanima. Koliko je taj zakon opravdan govori i podatak koji u najnovijim brojevima objavljuju pojedini mokovski mediji. Listovi pišu da je jednoj usvojenoj ruskoj devojčici očuh u nastupu besa slomio kičmu zbog čega će ceo život provesti u invalidskim kolicima. Sumnja se da se nad nesrećnom devojčicom seksualno iživljavao jedan od očuhovih prijatelja. Ruski mediji, ali i zvanična lica, ocenjuju da iživljavanja nad usvojenom ruskom decom ima mnogo više nego što se o tome javno iznosi.

Ruski mediji preneli su mišljenje uglednog američkog lista Njujork tajms da je Moskva odlučila da se sveti i da kaprizni spor u odnosima dve zemlje sve više podseća na stil hladnog rata. Možda je američki list u pravu, smatra se u Moskvi, ali uzroke treba potražiti u sopstvenom dvorištu. Moskva, očigledno, nije više spremna da trpi ponižavanja niti da okreće i drugi obraz ako dobije šamar na jednom.