Савремени свет | |||
Окупљања за и против Путина |
понедељак, 06. фебруар 2012. | |
Тачно месец дана пре председничких избора у Русији (4. марта) у Москви је организовано неколико митинга: против Владимира Путина и актуелне власти, који су се одвијали под паролом ,,за поштене изборе’’, и у подршку Путина, под крилатицом ,,ми имамо шта да изгубимо’’. Био је то у ствари наставак масовних окупљања која су започела одмах после парламентарних избора прошлог децембра. Не бих се дуже задржавао на описивању ових окупљања. Протести су одржани на истим локацијама у граду као и прошли пут (Болотни трг и Проспект Сахарова) и били су њихова копија. Захтеви су били идентични: оставка Путина, поштени избори, укидање ,,диктатуре’’. И број учесника је био приближно исти: по проценама органа реда око 30.000, а по изјавама организатора, преко 100.000. Овога пута неки лидери опозиције нису ни дошли (Миронов, Жириновски, Зјуганов), а они који су дошли (Михаил Прохоров, Алексеј Наваљниј, Борис Акуњин) нису говорили или су се сасвим кратко обратили присутнима. И сам протест трајао је временски краће: љути мраз (близу 20 степени испод нуле) спречио је учеснике протеста да се дуже задржавају на отвореном простору. Овог пута ни присталице Владимира Путина и актуелне власти нису седели скрштених руку: организовали су митинг подршке Путину. На ,,Поклоној гори’’ (спомен-комплекс) окупило се око 140.000 манифестаната. Учесници су носили заставе, пароле и узвикивали крилатице против ,,наранџасте опасности’’. Како је саопштено, једна жена из организационог одбора овог митинга позвана је на одговорност јер је број присутних превазишао цифру која је била назначена у захтеву за одобравање митинга (30.000). Овај потез може се оценити као пропагандни јер је и на скуповима опозиције било више присутних него што је било најављено.
Протести су одржани и у другим руским градовима, али су били слабо посећени. У Санкт Петербургу, на пример, дошло је свега око 2.000 људи. У неким градовима протести су отказани јер се нико није појавио. А у Магадану, на крајњем истоку земље, као је јавио један електронски медиј, на митинг је дошло ,,десет људи и један пас’’ Чини се да је овога пута у коментарима у већој мери дошла до изражаја критика протеста него њихово одобравање. Људи живе тешко, али не желе да изгубе и оно што сада имају, каже коментатор Дмитриј Бабич. И то у име магловитих обећања о ,,поштеним изборима сваке четврте године’’ које нуде Прохоров и Кудрин. А каква демократија постоји тамо где руководе људи типа Прохорова и каква социјална давања може да понуди финансијски стручњак Кудрин? То може да се види сваког дана а не сваке четврте године. Да подсетим, мултимилијардер Михаил Прохоров провео је Нову годину и друге зимске празнике у екслузивном зимском монденском центру Куршевеље у француским Алпима. Тамо је била и позната ТВ дива и ,,светска лавица’’ Ксенија Собчак. Они су се тако рећи право са протестних митинга у Москви запутили у монденски центар у коме су цене ,,да се заврти глава’’. А како се у предизборној активности понашају представници актуелне власти и председнички кандидати? Пре неколико дана, Владимир Путин посетио је Московску државну академију где су га чекали млади правници из целе земље. Путин је подржао њихову иницијативу да формирају своје екипе које ће пратити регуларност председничких избора. То је потребно, рекао је Путин јер неки људи и у земљи и у иностранству већ говоре како како су избори недемократски, иако они нису ни почели. Наш је заједнички задатак да избори буду уистину демократски, а њихови резултати тачни. Само ослањајући се на вољу народа, власт је способна да реализује задатке, другачије се не може радити. Ја нећу и не могу радити ако не будем имао подршку грађана. То не би имало никаквог смисла. Ја нећу бити огорчен ако народ изврши другачији избор. Надам се да ћете ви спречити сваки покушај лажирања резултата избора, рекао је Путин.
На питање зашто су потребни страни посматрачи, Путин је рекао да су САД доскора одбијале да приме стране посматраче под изговором да су избори њихова унутрашња ствар. Ми нећемо бранити страним посматрачима да дођу, али желимо да они буду објективни, а не ангажовани око избора. Путин је први пут јавно признао да је лично помогао да се формира партија ,,Правое дело’’ (раније Савез десних снага). Није наша грешка што их грађани на претходним изборима нису подржали. Први пут, Путин је јавно изразио спремност да сарађује и са лидерима из опозиције. Он је рекао да је бившег премијера за време Јељцина, а касније члана ,,Јаблока’’, Сергеја Кириенка, назначио за представника Кремља у Централном федералном округу, а сада је тај човек руководилац изузетно значајног гиганта ,,Росатом’’. Потребни су и други професионалци из ,,Јаблока’’ и других опозиционих партија, па и сам Григориј Јавлински. Са задовољством ћу му понудити неки високи положај ако он то жели, додао је Путин. Он је за професионалност похвалио и лидера опозиционе Либерално-демократске партије Владимира Жириновског, али му је замерио због национализма ,,што је веома опасно за руско многонационално друштво’’. Путин је и за Михаила Прохорова имао лепе речи. Он је савремен човек, искрен, који заиста жели да побољша ситуацију у привреди. Приметио је међутим да су његови погледи доста либерални, ,,које ћемо на овај или онај начин морати да примењујемо", додао је Путин. Раније никада нисам помишљао да учествујем на изборима, рекао је Путин учесницима скупа. Изборна процедура је одвратна. Мени је страно да обећам нешто што се не може реализовати. Испоставило се међутим да то није тако. Наши грађани осећају искреност оних људи који формулишу оно шта ће и како радити. Ја сам одувек желео да радим у спољној обавештајној служби и специјално сам се уписао на правни факултет. Никада нисам претпостављао да ћу постати председник државе. Сада увиђам да та функција омогућава човеку да ради у корист своје државе. Када видиш резултате, као на грађевини: дошао си на градилиште, празно, отишао, а здање је изграђено. Желео бих да после мог рада остане чврсто здање савремене Русије, закључио је Путин. У политичкој активности која је сада у току у Русији, пажњу привлачи и анализа председника Уставног суда Русије Валерија Зоркина. У ауторском чланку који је пре пар дана објавила ,,Росијскаја газета’’ познати руски стручњак за међународно право повезао је тренутну ситуацију у Русији са актуелним збивањима у свету. Он каже да се свет налази у дубокој трансформацији која води правном нихилизму. То се огледа у покушају неких земаља да изграде државе по принципима Орвела. У Русији, то се испољава у настојању појединих опозиционих лидера да митинге протеста претворе у инструмент решавања главних проблема у земљи. Најопаснијом тенденцијом у међународним односима Зоркин сматра ,,пузајући прелаз’’ од једнакости суверених држава, макер она била и формална, која је установљена Вестфалским системом и поткрепљена низом међународних аката, међу којима и повељом УН, ка конструкцији глобалног света у духу антиутопије Орвела ,,Двориште за стоку’’. Неке земље, каже Зоркин, сасвим отворено и демонстративно присвајају себи право да дејствују као да су ,,више једнаки’’ од осталих; другим речима да диктирају своје услове, што је далеко од једнакости. Председник Уставног суда Русије помиње догађаје у Либији где је ,,победа демократске револуције’’ довела до уништења државности и свих, чак минималних, основа регулисања живота на правним основама. Хаос у земљи почео је доношењем са правне тачке гледишта сумњиве резолуције Савета безбедности. Зоркин примећује да је у тој резолуцији утемељена најшира могућа правна неодређеност акција против те земље тиме што се наговештава примена ,,свих неопходних мера за заштиту цивилног становништва’’. Под таквом формулацијом могло се подразумевати све и свашта.
Током ,,необјављеног међународног рата’’ против режима Гадафија, каже Зоркин, био је испробан још један механизам као оправдање за кршење међународних норми у односу на суверену државу: утврђује се право руководилаца земаља које су ,,изнад једнаких’’ да одређују да ли је у некој земљи власт легитимна или није. Тај преседан сада покушавају да примене и према другим земљама, на пример у Сирији. То у својим дејствима користи и опозиција у Русији- каже Зоркин. Зоркин тврди да неки опозициони лидери на митинзима ,,за поштене изборе’’ отворено проглашавају себе и своје присталице за некакву ,,креативну класу’’ која наводно има искључиво право да реши главне политичке проблеме у земљи. И то без учешћа свих осталих чинилаца у земљи. А у лексикону тих лидера без икакве ограде употребљава се речи ,,послушник’’ за оне који се не одазову њиховом позиву да изађу на протесте. Представник Уставног суда Русије оцењује антидржавним и противправним изјаве о томе да ће резултати председничких избора, без обзира на то какви они били, бити нелегитимни. Зоркин подсећа да нарушавања избора има у свим земљама света и при томе указује на америчке председничке изборе. У правној држави постоји једно једино место где се решавају спорна питања, а то је суд, коме се руска опозиција не обраћа. А та иста опозиција која себе назива ,,креативном класом’’ проглашава парламентарне изборе нелегитимним па чак захтева расписивање нових избора и организовање преговора о предаји извршне власти политичарима који ће се бирати гласањем путем интернета или ће их та ,,креативна класа’’ просто назначити. Откуда им таква незаконита позиција, пита Зоркин? У свом ауторском тексту Зоркин подсећа на изјаве америчког сенатора Џона Маккејна и државне секретарке Хилари Клинтон (о наводно незаконитим парламентарним изборима) па поставља питање: да ли су вође протестних митинга, те ,,креативне класе’’, спремни да своју земљу прогласе као државу лишену сопствене политичке легитимности, односно државног суверенитета? И да ли су спремни да с тим у вези позову некакве ,,борце за слободу’’ укључујући и специјалце НАТО-а да подрже институције ,,нове државности’’ у Русији по угледу на Либију? Зоркин критикује опозиционе лидере који позивају да се хитно пусти на слободу Ходорковски ,,јер је одлежао своје’’. Ниједан политичар, без обзира на функцију, не може да одреди да ли је неко ,,одлежао своје’’ или није. То је правни преседан, каже Зоркин. Он је позвао на широк дијалог свих органа власти и грађанског друштва у циљу решавања проблема и даље демократизације. О томе не може да одлучује само један сегмент друштва који себе назива ,,креативном класом’’, закључује Зоркин. Да подсетим: Валериј Зоркин је човек који се на функцији председника Уставног суда налазио и у време великих превирања 1993. године када је покушао да посредује у сукобу Јељцина са Руцкојем и Хазбулатовим. Зоркин је оценио дејства Јељцина противуставним, али је грубо одстрањен са функције. Присећам се да сам му после управо завршених неуспешних разговора пришао са групом новинара у жељи да га упитам о исходу. Блед у лицу, дрхтавим гласом процедио је: ,,Произвол’’ (самовоља, самовлашће) и брзо се удаљио.Поново је изабран за председника Уставног суда неколикон година касније. Да на крају кажем да је популарност Владимира Путина последњих дана поново почела да расте. Према резултатима анкете спроведене самим крајем јануара, рејтинг Путина повећан је за три поена и сада износи 52 одсто. Аналитичари кажу да је то делом и резултат чињенице да се Путин донекле дистанцирао од ,,Јединствене Русије’’ и да се сада више ослања на Општенационални фронт. Његови противкандидати значајно заостају: рејтин Зјуганова износи 8 одсто, Жириновског такође 8 одсто, а Миронова и Прохорова по 4 одсто. То значи да ако би се избори одржали данас, Путин би био изабран већ у првом кругу. Аналитичари кажу да су то ипак само претпоставке и да ће опозициони лидери вероватно добити више гласова. Да ли толико више да ће угрозити Путина и довести до другог круга гласања, видеће се тачно за месец дана. |