Savremeni svet | |||
Miris baruta na Bliskom istoku |
četvrtak, 29. avgust 2013. | |
U Siriji sve miriše na stranu vojnu intervenciju. To je zaključak većine političara, vojnih eksperata, komentatora i analitičara u svetu, pa i u Rusiji. Predsednik komiteta ruske Dume za međunarodne odnose Aleksej Puškov kaže da je Vašington faktički već doneo odluku o vojnoj intervenciji. Pripreme su, prema mišljenju eksperata, toliko poodmakle da je sada već nemoguće zaustaviti ratnu mašineriju. Pitanje je samo dana, a možda i časa, kada će zagrmeti topovi, odnosno poleteti krstareće rakete prema ciljevima u Damasku i eventualno drugim centrima u zemlji. O ozbiljnosti situacije kojom se u Moskvi gleda na razvoj događaja svedoči i činjenica da je iz Sirije specijalnim avionom evakuisano oko stotinu ruskih građana i da je u Damask upućena još jedna letelica. Veliku zabrinutost izrazio je i generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekavši da je ,,situcija u Siriji došla do kritičnog momenta’’. Ne predočavajući bilo kakve dokaze da je sirijska vojska upotrebila hemijsko oružje protiv pobunjenika u predgrađu Damaska, kojom prilikom je, navodno, ubijeno preko hiljadu ljudi, Vašington je već doneo presudu predsedniku Bašaru Asadu: kriv je - kažu komentatori u Moskvi. Američki nosači aviona iz sastava Šeste flote uplovili su u vode blizu Sirije. U Vašingtonu je saopšteno da se pripreme za ženevsku konferenciju o Siriji odlažu na neodređeno vreme, čime je postalo jasno da će umesto dilomata progovoriti - topovi. Čitava situacija neodoljivo podseća na irački scenario. Nije čak važno ko je primenio hemijsko oružje i da li je ono uopšte primenjeno. Važno je gromoglasno izneti optužbe o ,,zločinu protiv čovečnosti’’, protiv onoga ko nije po volji režimu u Vašingtonu. Pojavile su se i informacije da je naredbu o upotrebi bojnih otrova mogao da izda mlađi brat predsednika Asada koji komanduje gardom i elitnom četvrtom oklopnom divizijom. Mnogi ocenjuju da je to takođe izmišljotina lansirana sa sasvim određenim namerama i ciljevima. Sirijske vlasti su uputile Ujedinjenim nacijama dokaze da nisu umešane u skandal sa bojnim otrovima. Generalna istražiteljka za Siriju Karla del Ponte je mišljenja da su hemijsko oružje najverovatnije koristili pobunjenici, a ne Damask. Vašington, međutim, tvrdi suprotno: njegovi zvančnici izjavljuju da su snimili telefonski razgovor sirijskih funkcionera koji potvrđuje takvu umešanost. U Moskvi je preneta i izjava generalnog sekretara NATO pakta Rasmunsena da postoji ,,više dokaza’’ da je režim Bašara al Asada koristio bojne otrove. Po oceni ruskih analitičara, dobitnik Nobelove nagrade za mir, američki predsednik Obama, koji žuri u još jedan rat, mogao bi donekle da se spotakne u sopstvenom kongresu. Neki fukcioneri kongresa smatraju da je neophodno sprovesti ozbiljne konsultacije sa članovima kongresa i ,,jasno izneti ciljeve i strategiju za postizanje stabilnosti’’ u Siriji. Po rečima funkcionera kongresa Brendana Baka, vojna intervencija protiv Sirije neće naići na odobravanje američkih birača. Predsednik je dužan da detaljno objasni zbog čega želi vojnu intervenciju protiv Sirije. Tim pre što je u Ujedinjenim nacijama kritikovana pozicija američkog državnog sekretara DŽona Kerija koji je izjavio da Damask navodno namerno ometa istragu o upotrebi hemijskog oružja. Sirijske vlasti, naprotiv, sarađuju sa ekspertima UN koji se nalaze na licu mesta. ,,Nazdravlje, još jedna raketna kriza’’, kaže moskovski komentator Israel Šamir, aludirajući na poznate događaje s početka šezdesetih godina prošlog veka kada je za dlaku izbegnut sovjetsko-američki oružani sukob koji bi se sigurno pretvorio u nuklearni rat zbog prisustva sovjetskih raketa na Kubi. Najtiražniji moskovski dnevnik ,,Komsomolska pravda’’ čak u naslovu jednog komentara pita - da li će američki vojni udar po Siriji dovesti do trećeg svetskog rata? U Siriji je vruće, kaze Šamir. Američki vojni brodovi dolaze sve bliže ka njenim obalama. Komentator prenosi izraelske izvore da će Amerikanci lansirati svoje krilate rakete ,,Tomahavk’’ ne na vojne baze, već na dvorac predsednika Asada da bi završili rat likvidiranjem legitimno izabrane vlade. Izraelski i francuski zvaničnici traže da se bombarduju objekti u celoj Siriji. Samo devet odsto Amerikanaca želi taj rat, među kojima je mnogo bankara i članova kongresa. Komentator kaže da je Izrael odigrao veliku ulogu u pripremanju agresije. Pokušao je da bombarduje priobalne baze u Siriji u kojima su se nalazile ruske rakete ,,Jahont’’ klase zemlja- more, ali bezuspešno. Rakete su bile na vreme sklonjene. Kako će se u slučaju agresije ponašati Rusija? To je jedno od suštinskih pitanja koje izaziva interesovanje najširih krugova u svetu. Moskovski analitičar kaže da optimisti u Pentagonu smatraju da će se Rusija ograničiti ozbiljnim upozorenjem, da će izraziti ogorčenje i - gotovo. ,,Tako je bilo u Iraku, tako je bilo u Jugoslaviji’’. Ali, vrlo je verovatno da oni greše. Sada su drugačija vremena. Suviše je veliki ulog i Moskva više nije spremna da vrši ustupke. Situacija podseća na 1962 godinu (Kubanska kriza) na sučeljavanje Hruščova i Kenedija. Kome će pre da popuste nervi - Putinu ili Obami? Na strani Obame je Šesta flota, na strani Putina - istina. A to nije tako malo; čak i američkom narodu, a tim pre čovečanstvu, agresije Pentagona su već prekipele. Bilo kakav da je povod, američku intervenciju ne treba dozvoliti, smatra Šamir. ,,Danas će bombardovati Damask, spasavajući Sirijce od tiranina Asada, sutra će bombardovati Moskvu, spasavajući Ruse od čovekomrsca Putina. Nas je već Hitler spasavao od zločinca Staljina, i ponavljanje toga više niko neće. Povod za agresiju je lažan, neubedljiv, izmišljen’’. Većina komentatora u Moskvi slaže se sa ovom ocenom da je napad hemijskim oružjem insceniran, a ako ga je i bilo, njega su organizovali i sproveli ustanici. Zašto bi Asadu bilo potrebno da upotrebi hemijsko oružje protiv sopstvenih građana? I zašto je sada ,,suviše kasno’’ da se sprovede potpuna i verodostojna istraga? Zato što se borba završila? Ili zato što su vojni brodovi SAD već izašli na borbeni položaj? Moskva je zvanično izrazila žaljenje zbog odlaganja konferencije. Poznati i (za mnoge komentatore) kontroverzni pisac i političar Eduard Limonov je još konkretniji. On smatra da je optužba o upotrebi bojnih otrova od strane regularne sirijske armije lažna i glupa. To je provokacija opozicije, koju on naziva bandom i koja razbija državu zbog novca bogatih monarhija Persijskog zaliva i Amerike. U svoje vreme, pre dvadeset godina, Alija Izetbegović ubijao je svoje ljude koji su stajali u red za hleb u Sarajevu da bi isprovocirao Zapad na rat protiv Srba. I uspelo se u tome. Nalaz komisije je ignoirisan, zavedena je zabrana letova i na kraju bombardovana je Srbija. Takav scenario sprovodi se danas u Siriji. Da se ponovo vratim na pitanje kako će reagovati Rusija u slučaju vojne intervencije na Siriju. Najkompetentniju ocenu dao je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za štampu. On je rekao da primena sile bez odobrenja Saveta bezbednosti UN predstavlja najgrublje kršenje međunarodnog prava. Čak ako i ostavimo po strani međunarodno pravo i moralno-etičku komponentu, kaže Lavrov, konkretne posledice mešanja samo će oštro pogoršati situaciju u toj zemlji koju navodno žele da spasu od diktature i u njoj uvedu demokratiju. Lavrov smatra da se sada sprovodi akcija zastrašivanja, kao što je bila ona oko Iraka pre deset godina. To će se kad-tad osvetiti. Mi želimo da se po svaku cenu izbegne rat civilizacija. Naravno, mi nemamo nameru da bilo sa kim ratujemo, rekao je Lavrov dajući tako na znanje da Moskva neće ulaziti u rat sa SAD i NATO paktom oko Sirije. Na razum i mir pozvao je i zvanični predstavnik Ministarstva inostranih poslova Alekandar Lukaševič. Rekao je da politiku u odnosu na različite krize treba graditi na osnovama međunarodnog prava i proverenih činjenica, a ne na pretpostavkama i izmišljotinama u skladu sa jednostranim političkim projektima. Obraćamo se svima koji imaju uticaja na nezakonite oružane formacije u Siriji da na njih izvrše odgovarajući pritisak, rekao je Lukaševič. U očekivanju raspleta situacije, gotovo svakog časa pojavljuju se nova pitanja, nove dileme, nove pretpostavke i novi zaključci. Pa i novi scenario događaja. Ruski mediji ih brižno beleže, a zvaničnici pažljivo analiziraju jer je Moskva - što je sasvim razumljivo - veoma, veoma zainteresovana za tok događaja. U jednom se gotovo svi slažu: jasno se ispoljava panika i niko se ne usuđuje da daje sigurne prognoze. Da su bojne otrove upotrebili vojnici Asada, situacija bi bila pod nekakvom kontrolom, smatraju komentatori u Moskvi. A u praksi, na terenu, to nije slučaj. U akciji je nekoliko skupina koje se uzajamno ne podnose i koje kontrolišu raznorodne snage koje nisu oko svega saglasne (Saudijska Arabija, Katar i dr.). Izvori sa lica mesta javljaju da SAD, Velika Britanija i bilo koja druga zemlja takođe niti imaju potpuni uvid, niti su u stanju da kontrolišu dejstva ustanika. U ovom ratu na opoziciju može da utiče bilo ko. Prema ocenama pojedinih analitičara, vodiće se ,,beskontaktni rat’’ i neće dugo trajati. Kopnena operacija, bar za sada, nije u planu. Ako je i bude, u njoj Amerika neće učestvovati. A ko će je sprovesti? Možda Turska, uz podrsku britanskih specijalaca, o čemu je bilo reči još za vreme događaja u Libiji. Ko još? Uskoro bi moglo da se sazna. A dejstva Sirije? Na njih kao da se zaboravlja, a to se nikako ne bi smelo. Ona sigurno neće sedeti skrštenih ruku. Kako će ona odgovoriti na agresiju? Iz Damaska se čuju vrlo, vrlo ozbiljne pretnje. A kako će se poneti Iran? Da li se neće zapaliti čitav region? Nije malo onih koji sa strahom gledaju na mogući razvoj situacije i smatraju da događaji mogu potpuno izmaći kontroli. Sve su to mišljenja pojedinih ruskih i stranih komentatora koje beleže moskovski i drugi mediji u svetu. Jer, Sirija je već dosta dugo svetska tema dana. Razume se da se ne može ni bez pitanja kome je potrebno ovo krvoproliće koje je, prema raznim ocenama, već odnelo oko sto hiljada života. Do čega je dovelo sučeljavanje sirijske regularne armije i ustanika, među kojima, kako kažu ruski mediji, ima ,,kusih i repatih’’ iz mnogih, prvenstveno muslimanskim zemalja? Za šta se ratuje u Siriji? Da li je to borba za slobodu, religiju ili preraspodelu sfere uticaja na Bliskom istoku? Pa i u svetu uopšte. I kada će se već jednom završiti ,,Arapsko proleće’’? |