Medvedev još nije otkrio karte

Prva velika pres konferencija ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva za tri godine predsedničke funkcije, nije donela odgovor na osnovno pitanja koje su ruska javnost i politički krugovi potajno očekivali. Medvedev, naime, nije otkrio da li će se kandidovati na predsedničkim izborima iduće godine. Ipak, tokom konferencije koja je trajala oko dva i po sata, izneo je dosta činjenica koje su izazvale pažnju političkih analitičara i šire javnosti.

Odgovarajući na pitanje novinara o izborima i njegovoj eventualnoj kandidaturi, Medvedev je - kako je to duhovito primetio jedan analitičar - ,,govorio mnogo da ne bi rekao ništa novo i konkretno’’. ,,Shvatite, politički život- to nije samo šou. To zapravo uopšte nije šou. To je veoma složen posao koji, po mojoj oceni, podleže određenim tehnologijma kojih treba da se pridržavamo. Mi se bavimo tim poslom da bi postigli određene ciljeve’’ - rekao je Medvedev.

Iz njegovog izlaganja o ovoj temi mogle bi se izvući i neke konkretnije konstatacije. ,,Predizborna intriga ne može da se proteže unedogled’’ - rekao je Medvedev i nagovestio da će u bližoj budućnosti saopštiti svoju odluku. Sada je još preuranjeno saopštavati odluku. Uostalom, pres konferencija nije mesto na kome se takve odluke saopštavaju.

Novinari su uočili da je Medvedev izbegao direktan odgovor na pitanje o potpuno suprotnim ocenama (njegovim i Putinovim) povodom situacije u Libiji i oko Hodorkovskog.

Šta je to ,,bliža budućnost’’? Nedelja-dve ili mesec-dva, to niko ne zna, pa verovatno ni sam Medvedev koji, po svemu sudeći, još nije definitivno raščistio sa procenom kada je najpogodnije da saopšti svoju odluku.

Medvedev je ponovio konstataciju koju su i on i Putin više puta isticali. Rekao je da se poznaju više od dvadeset godina, da imaju identične poglede oko ključnih pitanja unutrašnje i spoljne politike ali da postoje nijanse u stavovima oko puteva i načina za ostvarenje željenih ciljeva. Medvedev je isključio mogućnost ozbiljnog sučeljavanja u njihovom tandemu. ,,Upravo od toga i treba poći pri donošenju odluke o kandidaturi’’ - rekao je Medvedev i dodao da ,,postoji konkurencija koja je dobra ali ,,ima i konkurencije koja vodi u ćorsokak’’.

Novinari su uočili da je Medvedev izbegao direktan odgovor na pitanje o potpuno suprotnim ocenama (njegovim i Putinovim) povodom situacije u Libiji i oko Hodorkovskog. Ograničio se na konstataciji o identičnosti stavova o ključnim pitanjima i normalnoj pojavi da svako može imati sopstveno misljenje o određenim pojavama.

U prvim osvrtima, analitičari u Moskvi ocenjuju da je Medvedev dao do znanja da će se kandidovati na izborima ali želi da ga izabere ,,vertikala’’ koju je formirao niko drugi nego - Putin. Po toj oceni, Medvedev je svestan da birači nisu narod nego ,,Putinova garda, birokratija’’. Postoji osećanje, kaže nezavisni analitičar Dmitrij Oreškin, da Medvedev ne planira da vodi samostalnu igru i da želi da se kandiduje uz podršku Putina i ,,Jedinstvene Rusije’’. To isto smatra i direktor međunarodnog centra političke ekspertize Jevgenij Minčenko. Ovi eksperti smatraju da odluka o kandidaturi neće biti doneta do parlamentarnih izbora u decembru (predsednički izbori su u martu iduće godine).

Ove ocene su suprotne tvrdnjama nekih drugih analitičara koji smatraju da će se Putin kandidovati na predsedničkim izborima. Ovi analitičari pozivaju se i na sasvim nedavnu izjavu Putina datu novinarima da će na vreme saopštiti svoju odluku o eventualnoj kandidaturi da će oni (novinri) tom odlukom ,,biti zadovoljni’’. Osim toga, oni podsećaju na inicijativu Vladimira Putina o stvaranju opšteruskog narodnog fronta čiju će okosnicu činiti vladajuća ,,Jedinstvena Rusija’’. Po mnogim mišljenjima, ovaj front bi trebalo da predstavlja najveći oslonac Putina na sledećim parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Medvedev je izneo i jednu ideju koja je navela političare i analitičare na razmišljanje. Rekao je da ne isključuje mogućnost da ga na predsednički položaj kandiduje neka politička partija. ,,Želeo bih da se oslanjam na političke snage, a to su političke partije’’, rekao je Medvedev. Iz toga analitičari izvlače zaključak da će se on, ako se bude kandidovao, osloniti ili na neku postojeću partiju ili će formirati sopstvenu. ,,Može li predsednik stvarati svoju političku snagu, može li postati član partije? Najverovatnije, tako će i biti’’ - rekao je Medvedev.

U Moskvi je veoma malo analitičara koji smatraju da će se kandidovati i Medvdev i Putin.
 

Bilo kako bilo, i posle ove konferencije za štampu ostaje dilema: Medvedev ili Putin. Jedan i drugi saopštiće svoju odluku verovatno tek za par meseci i takođe verovatno posle međusobnog dogovora kako to obećavaju javnosti. U Moskvi je veoma malo analitičara koji smatraju da će se kandidovati i Medvdev i Putin. To bi, kako se ocenjuje, bacilo ružnu senku i na jednog i na drugog političara i čak možda dalo šanse nekom trećem da se umeša u predsedničku trku. A takvih kandidata će svakako biti. Za sada su svoju kandidaturu nagovestila još dva ,,večita predsednička kandidata’’ - lider komunista Genadij Zjuganov i lider Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski. Mogućnost da neko od ove dvojice bude izbran praktično se svodi nulu.

Odgovarajući na pitanje - kako radi vlada na čijem je čelu Vladimir Putin i da li postoji mogućnost da zatraži njegovu ostavku ili smeni nekoga od ministara, Medvedev je rekao da u celini uzevši vlada radi dobro. Kabinet je složen organizam koji deluje kao celina i izdvojiti jednu kariku iz tog lanca nije baš celishodno - primetio je Medvedev. Naredna vlada, bez obzira ko je bude formirao, biće sastavljena od mnogo novih ljudi - rekao je Medvedev. ,,Niko se nije pretplatio na visoku dužnost’’, smatra Medvedev.

Da niko nije pretplaćen na visoku funkciju govori i činjenica da je za tri godine, koliko je Medvedev na predsedničkoj funkciji, sa svog položaja otišla polovina gubernatora. Medvedev je objasnio da su neki penzionisani, nekima je istekao mandat a jedan broj je smenjen zbog lošeg rada ili iz drugih razloga.

Jedan broj pitanja odnosio se na međunarodnu politiku i odnose sa Vašingtonom i NATO paktom. Medvedev je rekao da su odnosi sa zapadnom alijansom ,,ne na najnižem nivou’’, da postoje redovni kontakti i da dve strane sarađuju u borbi protiv terorizma (Avganistan) i trgovine drogom.

Ruski predsednik je bio mnogo kritičniji kada se radi o izgradnji američkog sistema protivraketne odbrane u Evropi. Ako se ne postigne dogovor koji bi zadovoljio Moskvu, Rusija će biti prinuđena da preduzme odgovarajuće protivmere. Prema rečima Medvedeva, Moskva će ,,forsirati razvoj udarnog potencijala nuklearnih sredstava’’. Drugim rečima, biće prinuđena da poveća svoj ofanzivni nuklearni potencijal, odnosno da izađe iz ugovora o smanjenju tog potencijala koji su Medvedev i Obama potpisali pre više meseci. To bi istovremeno značilo nastavljanje trke u naoružanju i oživljavanje hladnoratovskog sučeljavanja.

Da podsetim da je pre samo par dana Moskva sa negodovanjem reagovala na stvaranje američke raketne baze u Rumuniji. Tim povodom, upućen je dokumenat zemljama - članicama Saveta Rusija-NATO u kome se govori o neprihvatljivosti ovog čina. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je od Vašingtona zatražena čvrsta garancija i dokaz da ova baza i čitav sistem protivraketne odbrane neće biti usmereni protiv Rusije. Američko ministarstvo odbrane je odgovorilo da takav zahtev ,,neće proći’’ u američkom kongresu i da garancije mogu biti samo političke prirode, odnosno verbalne, u formi obećanja. Pošto su takva obećanja mnogo puta do sada izneverena, u Moskvi se izjavljuje da se, kada se radi o bezbednosti, zapadu više ne može verovati na reč.

Na pitanja novinara o situaciji u Siriji i Libiji, Medvedev je odgovorio da Rusija neće podržati rezoluciju Saveta bezbednosti o Siriji, sličnu onoj koja je doneta o Libiji. Dodao je da je sirijski predsednik Asad saopštio da će se u zemlji sprovesti reforme. Potrebno je učiniti sve da te reforme budu efikasne, a ne da se zemlja guši rezolucijama kojima se najčešće ništa ne postiže.

Medvedev se najverovatnije pokajao što se Moskva svojevremeno složila sa donošenjem rezolucije o Libiji. Ta rezolucija se sada drastično krši i njome se manipuliše. Po rečima Medvedeva, time se podriva ugled Ujedinjenih nacija.

Pre par dana ministar Lavrov je izjavio da je ,,čašu strpljenja ruske diplomatije’’ prepunila činjenica što zapadni saveznici bombarduju rezidenciju libijskog lidera Gadafija i prete mu hapšenjem. Time javno demonstriraju da im je cilj - uklanjanje Gadafija, što ne predviđa rezolucija Saveta bezbednosti.

Ovaj blok o događajima na međunarodnoj sceni i reagovanju Medvedeva završio bih konstatacijom kojoj je sklon jedan deo ruske političke elite i mnogi analitičari: i pored promene u američkoj administraciji, odnosno dolaska Baraka Obame u Belu kuću, i pored ,,resetovanja’’ o čemu su nedavno brujala sredstva informisanja u mnogim prestonicama sveta, i pored lepih reči o spremnosti na saradnju, raznih ugovora i dogovora - malo šta se suštinski promenilo u odnosima Moskve i Vašingtona, Rusije i zapadnih zemalja. Na Moskvu se, nažalost, i dalje gleda hladnoratovskim očima a Rusija je i dalje trn u oku pojedinim centrima na zapadu, glavna smetnja u ostvarivanju sopstvenih namera i ciljeva. Svet nije postao mnogo bolji, a globalna bezbednost nije suštinski učvršćena. To potvrđuju i događaji na međunarodnoj sceni poslednjih nedelja i meseci. Hladni rat je prevaziđen, ozbiljnih konfrontacija više nema, opasnost izbijanja oružanog sukoba praktično ne postoji, saradnja u mnogim oblastima napreduje, što je sve zajedno veoma dobro, ali - dobuke, suštinske i trajne promene u odnosima još nema.

Medvedev se osvrnuo i na odnose sa Ukrajinom koji su se proteklih godina nalazili na klackalici ali su stabilizovani dolaskom Janukoviča na čelo države. Medvedev je rekao da Moskva nema ništa protiv evropskih integracija Ukrajine i njenog približavanja Evropskoj uniji. Ukrajina je suverena zemlja i sama odlučuje kako će se ponašati na međunarodnoj sceni. Uostalom, i Rusija veoma uspešno sarađuje sa članicama Evropske unije. Ukrajina, međutim, ne može da sedi na dve stolice: mora da bira s kim će ulaziti u partnerstvo - sa Rusijom ili Evropskom unijom. Ako hoće ,,u Evropu’’, u Evropsku uniju, neka izvoli, ali tada ne može da računa i na integraciju u okviru carinskog ili neokog drugog saveza sa Rusijom i nekim drugim zemljama Zajednice Nezavisnih Država.

Da se ponovo vratim unutrašnjim temama koje su, uostalom, dominirale na konferenciji za štampu. Ruski predsednik je ocenio da je jedno od osnovnih dostignuća tokom tri poslednje godine koliko je on na čelu države, to što zemlja nije doživela velike potrese tokom svetske ekonomske krize. Među minuse, pomenuo je da nisu postignuti željeni rezultati u ekonomskom razvoju i nekim drugim domenima.

Medvedev se najverovatnije pokajao što se Moskva svojevremeno složila sa donošenjem rezolucije o Libiji. Ta rezolucija se sada drastično krši i njome se manipuliše. Po rečima Medvedeva, time se podriva ugled Ujedinjenih nacija.

Ako neće biti upamćena po senzacionalnim novostima, konferencija Dmitrija Medvedeva ipak će ostati zabeležena kao značajan događaj, a takođe po mnogim specifičnostima pa i zanimljivostima.

To je, pre svega prva velika konferencija za štampu ruskog predsednika. Do sada, za tri godine predsednikovanja, uobičavao je da se povremeno sastane sa glavnim urednicima najvećih medija i u razgovoru sa njima davao ocene o unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima.

Susret sa novinarima održan je ne u Kremlju, nego u istraživačkom centru Skolkovo nadomak Moskve. To je centar inovacije i nove tehnologije koji bi trebalo da bude pandam američkoj Silicijumskoj dolini. Medvedev je time verovatno želeo da pokaže kakav značaj pridaje ovom centru i novim tehnologijama.

Medvedev se sam nalazio na bini i sam je davao reč novinarima. Dao je prednost onim novinarima koje poznaje, koji izveštvaju iz Kremlja ili poznatim licima sa TV ekrana, ali šanse su imali i drugi novinari. To je pogodnost koja se ne ukazuje uvek i koju sam lično iskusio više puta; bio sam u prilici da mi zvaničnici daju reč jer su me lično poznavali, ali i da se ,,ubacim’’ tamo gde sam bio nepoznat. Poznanstvo sa predsednikovim pres sekretarom i dobri odnosi sa ljudima iz okruženja su od velikog značaja.

Predstavnica za štampu Medvedeva, Natalija Timakova, sedela je u sali sa novinarima.

Medvedevu su doneli čaj, što nije uobičajeno za ovakve prilike, i on je povremeno srknuo po koji gutljaj. Epizoda je posebno obradovala četu fotoreportera koji su ,,škljocali’’ vrebajući svaki pokret i pogodan trenutak. Pojedini moskovski mediji objavili su seriju fotografija uz naslov ,,emocije predsednika’’. Bilo je na tim fotografijama svega i svačega, ali najviše osmeha predsednika Medvedeva kojim je propratio pojedina pitanja novinara. Ruski predsednik Medvedev, kao i premijer Putin, nisu nadmeni, namrgođeni namćori i u razgovoru sa novinarima ponašaju se uz uvažavanje.

Medvedev je pohvalio novinare. Rekao je da je očekivao da će ga uglavnom pitati o njegovim odnosima sa Putinom i drugom predsedničkom mandatu. O tome je bilo samo par pitanja od blizu pedeset na koje je odgovarao. Po oceni Medvedeva, to je znak zrelosti novinara i njihovog profesionalizma.

Neka pitanja bila su krajnje neobična. Tako je jedan od novinara skrenuo pažnju na nedostatak mesta za parkiranje u Moskvi. ,,Vaša supruga ima dva rezervisana parking mesta, a ja nemam gde da ostavim svoj auto - rekao je novinar uz aplauze novinara i blagonaklon osmeh Medvedeva. Predsednik je obećao da će ,,ispitati stvar’’ i možda jedno od dva parking mesta osloboditi.

Najkraće pitanje novinara glasilo je: da li bi puštanje na slobodu bivšeg rukovodioca naftne kompanije JUKOS Mihaila Hodorkovskog predstavljalo opasnost po Rusiju. Usledio je i najkraći odgovor Medvedeva: to apsolutno ne predstavlja nikakvu opasnost. Ta izjava izazvala je nedoumicu kod advokata Hodorkovskog, Vadima Klivganta, koji je izjavu Medvedeva ocenio kao ,,konstataciju narušavanja zakona’’ pošto se u zatvoru mogu držati samo ljudi opasni za društvo. Medvedev je sa svoje strane ocenio da će Rusija nastaviti da sarađuje sa sudom za prava čoveka u Strazburu (gde se nalazi i predmet o Hodorkovskom) iako odluke tog suda ,,nose angažovani karakter’’.

Da na kraju pomenem da je na konferenciji bilo više od 800 novinara, od kojih oko 300 stranih dopisnika, koji su se u dnu sale tiskali jer prostorija ne može da primi toliki broj ljudi; da je bilo nekoliko desetina TV kamera, čitava četa fotoreportera, da je konferencija simultano prevođena na četiri jezika - engleski, francuski, nemački i japanski. Malo je ko od stranih novinara imao naušnice, jer biti dopisnik u Moskvi a ne znati ruski - to je gotovo nemoguće.

Novinari su na kraju poželeli bar još jedan ovakav susret sa Medvedevim tokom ovog, prvog mandata, što će se verovatno i ostvariti. Za naredni mandat tek treba da se vidi, hoće li na bini biti Medvedev ili Putin. Enigma još nije rešena.