Da li je "čežnja za otadžbinom" ubila Borisa Berezovskog

Vest o smrti poznatog ruskog oligarha Borisa Berezovskog (67) izazvala je pravu poplavu izjava, komentara i drugih reagovanja i to ne samo u medijima već i u političkim krugovima u Moskvi. Ne zato što je on nečim zadužio zemlju čiji je građanin bio, već zbog toga kako se ponašao, čime se sve bavio i šta je predstavljao u jednom veoma osetljivom političkom trenutku. Bila je to jedna od najkontroverznijih ličnosti u postsovjetskoj Rusiji.

Bavio se biznisom, ali ušao je i u politiku i dogurao do visokog državnog položaja- sekretara Saveta za bezbednost u administraciji Borisa Jeljcina. I znalački isprepletao te dve aktivnosti. Jedno vreme, uz Jeljcina, Čubajsa, Njemcova i Gajdara, bio je na samom vrhu državne hijerarhije. A na računima posedovao milionske dolarske sume i smatrao se jednim od najbogatijih građana zemlje.

Saopštenje o njegovoj smrti bilo je šturo: pronađen je mrtav u kadi u svom stanu u predgrađu Londona. Među prvima, vest je saopštio lord Bel s kojim se Berezovski družio od dobijanja političkog u azila u Britaniji pre desetak godina. Britanske vlasti odbile su zahtev Rusije da ga izruče.

Po prvoj, ali prilično verodostojnoj verziji, u trenutku smrti bio je sam u kući. Britanska policija vodi intenzivnu istragu, ali se javno ne oglašava.

U Kremlju, vest o smrti Berezovskog stigla je za vreme zasedanja Saveta za bezbednost. To je potvrdio pres sekretar predsednika Putina, Dmitrij Peskov. On je izjavio da je pre izvesnog vremena Berezovski uputio pismo Putinu u kome je priznao da je učinio mnogo grešaka i zamolio za oproštaj. Interesovao se o mogućnostima da se vrati u zemlju. Peskov kaže da mu nije poznato kako je na to pismo Putin reagovao. Jedino što mogu da kažem to je da informacija o smrti nekog čoveka, ma kakav on bio, ne može da izazove pozitivne emocije. Peskov kaže da sadržaj tog pisma neće biti objavljen jer je to lično pismo, a ,,lična pisma ne objavljujemo’’.

Berezovskog se priseća jedan od visokih rukovodilaca izraelske obaveštajne službe Jakov Kedmi koji je ruskog oligarha znao lično.

Boris je u životu voleo dve stvari, kaže Kedmi, novac i petnaestogodišnje devojčice. Politika ga je interesovala samo ako mu je donosila novac. I u vlast je ušao samo da bi se obogatio. Ta strast ga umalo nije koštala nervnog sloma. Umalo se nije onesvestio kada je video da Roman Abramovič ima na računu 16 milijardi dolara, a on jedva jednu milijardu.

Berezovski se nadao da će pri Putinu biti isto kao pri Jeljcinu. Ali, Putin je rekao i njemu i Gusinskom: u Rusiji se može baviti biznisom, ali se treba pridržavati određenih uslova. Kao prvo, mora se plaćati porez, a drugo- utuvite u glavu: vi ste biznis, a mi smo vlast. U vlasti se nećete nalaziti. Ko hoće novac, neka se novcem i bavi, ali u vlast ući neće. Berezovski je ipak mislio da će Putin ispuniti njegove zahteve, ali Putin je rekao: ne. Ja sam predsednik, a ti si bizsnismen. Berezovski je tada pokušao da obezbedi sebi neki značajan društveni položaj, ali bez uspeha.

Kada mu je bilo od koristi, Berezovski je, kao Jevrejin po nacionalnosti, uzeo izraelsko državljanstvo. Kada ga je Jeljcin postavio za sekretara Saveta za bezbednost, izraelsko državljanstvo mu je suspendovano. Kasnije nije ni pokušavao da ga obnovi. A teško da bi u tome i uspeo jer se u međuvremenu krstio po pravoslavnim običajima. Doduše, Izrael mu više nije bio potreban.

Kedmi kaže da je pitao Berezovskog zašto se krstio i zašto je o tome svugde razglašavao. Odgovorio je da je bio pijan. A poništiti krštenje nije uobičajeno. Krstio sam se i nosiću svoj krst, rekao je Berezovski.

Interesantno, iako ekstravagantno mišljenje o Berezovskom iskazao je poznati političar Vladimir Žirinovski. To je najmračnija, zloslutna ličnost zbog svega lošeg što je učinio, kaže Žirinovski; zbog skandalozne privatizacije, finansijskih mahinacija, pritiska na medije, uticaja na Jeljcina. On je svoju energiju i talenat usmerio da bi uticao na vlast više nego bilo ko dugi u istoriji Rusije. I to bez armije. On je našao drugu varijantu - novac. Najpre je potkupio Jeljcinovu ćerku, a zatim i samog predsednika. To što sada radi Amerika u celom svetu.

Žirinovski kaže da je pre par meseci dva sata razgovarao sa Berezovskim. Želeo je da se vrati u Rusiju. Veoma je to želeo bez obzira na uslove. Jedino je molio pomilovanje, da se obustave optužbe protiv njega i da ga niko ne ganja zbog grehova koje je počinio i zbog kojih je, da bi izbegao zatvor, pobegao u Britaniju.

Borio se ovde deset godina, i još toliko boraveći u inostranstvu. I od svega se jako zamorio. Umorio se od novca, od svoje tri žene, od svoje dece i unuka. Istrošio se do kraja.

Lider Liberalno-demokratske partije Žirinovski kaže da je Berezovski umro od čežnje za otadžbinom. Obećao sam mu da ću potražiti varijante pod kojim bi se vratio u Rusiju, ali nisam uspeo. Izgubio je i poslednju nadu i otišao je sa ovog sveta zato što nije bilo šanse da se vrati u zemlju. A London i Britanija su mu dojadili.

Po mišljenju Žirinovskog, Berezovski će biti upamćen kao čovek koji je zajedno sa Hodorkovskim, Abramovičem, Čubajsom i Gajdarom naneo ogromnu štetu Rusiji u svim oblastima života. Od reformi koje su sprovodili imali su koristi samo oni i veoma uzak krug ljudi. Privatizacija je bila njihova, a ne naša, opšta. U konačnom svođenju računa izgubili su i oni. Hodorkovski je u zatvoru, Berezovski u grobu, Abramovič je beskućnik, bez stalnog mesta boravka. Svi su dakle završili loše.

Ja lično, pamtim Berezovskog kao jednog od najviših ruskih rukovodilaca s kraja prošlog veka. Pamtim njegovo trijumfalno pojavljivanje pred novinarima u Kremlju dok je bio jedan od miljenika Borisa Jeljcina i u njegovom najužem timu. Stalno u nekakvoj žurbi, odgovarao je na naša pitanja najčešće s nogu. Pamtim ga po ogromnoj ulozi u korist Jeljcina na predsedničkim izborima 1996. godine, po trijumfu koji je ispoljavao posle tesne pobede Jeljcina. Pamtim ga i po ,,doprinosu’’ koji se u novinarskim i političkim krugovima pripisivao njemu za ,,tesne veze’’ Moskve sa Vašingtonom. Govorilo se, naime, da se u Vašingtonu pre sazna koja će dokumenta Jeljcin potpisati nego što to saznaju funkcioneri u Kremlju.

Političar Aleksej Mitrofanov kaže da Berezovski nije bio ni biznismen ni političar. On je bio igrač, kaže Mitrofanov. Oni koji su ga dobro poznavali tvrde da je čitav njegov život bio povezan sa skandalima. A jedna poznata ruska novinarka, koja ga je više puta intervjuisala u Londonu, tvrdi da je svojevremeno Berezovski verovao da će se vratiti u Moskvi ,,na belom konju’’ i da će pobediti na predsedničkim izborima. Obećao joj je da će je tim povodom pozvati na ručak.

Berezovski je, kažu izvori iz njegovog okruženja, bio veoma potišten pošto ga je prošle jeseni napustila Jelena Gorbunova, 22 godine mlađa veoma privlačna dama s kojom je živeo u vanbračnoj zajednici. Imao je ozbiljne finansijske probleme. Nekada bogati biznismen je osiromašio. Stalno je bio u dugovima, izgubio je parnicu protiv Abramoviča, izgubio protiv bivše žene. A radi se o stotinama miliona dolara.

Zbog svega toga se smatra da je Berezovski počinio samoubistvo. Patio je od duboke depresije. Prosle godine lečio se u jednoj izraelskoj klinici i stalno bio pod dejstvom lekova.

Smrt oligarha postaviće pitanje o nasledstvu, ako je ono uopšte ostalo. On ima šestoro dece od triju žena i šestoro unučadi. Po tužbi Jelene Gorbunove, njegovi računi u britanskoj banci su zamrznuti. Kako došlo, tako i otišlo, kaže mi ruski kolega novinar.

Obavešteni izvori kažu da će, ako rodbina to bude zahtevala, Berezovski biti sahranjen u Rusiji.