Да ли је "чежња за отаџбином" убила Бориса Березовског

Вест о смрти познатог руског олигарха Бориса Березовског (67) изазвала је праву поплаву изјава, коментара и других реаговања и то не само у медијима већ и у политичким круговима у Москви. Не зато што је он нечим задужио земљу чији је грађанин био, већ због тога како се понашао, чиме се све бавио и шта је представљао у једном веома осетљивом политичком тренутку. Била је то једна од најконтроверзнијих личности у постсовјетској Русији.

Бавио се бизнисом, али ушао је и у политику и догурао до високог државног положаја- секретара Савета за безбедност у администрацији Бориса Јељцина. И зналачки испреплетао те две активности. Једно време, уз Јељцина, Чубајса, Њемцова и Гајдара, био је на самом врху државне хијерархије. А на рачунима поседовао милионске доларске суме и сматрао се једним од најбогатијих грађана земље.

Саопштење о његовој смрти било је штуро: пронађен је мртав у кади у свом стану у предграђу Лондона. Међу првима, вест је саопштио лорд Бел с којим се Березовски дружио од добијања политичког у азила у Британији пре десетак година. Британске власти одбиле су захтев Русије да га изруче.

По првој, али прилично веродостојној верзији, у тренутку смрти био је сам у кући. Британска полиција води интензивну истрагу, али се јавно не оглашава.

У Кремљу, вест о смрти Березовског стигла је за време заседања Савета за безбедност. То је потврдио прес секретар председника Путина, Дмитриј Песков. Он је изјавио да је пре извесног времена Березовски упутио писмо Путину у коме је признао да је учинио много грешака и замолио за опроштај. Интересовао се о могућностима да се врати у земљу. Песков каже да му није познато како је на то писмо Путин реаговао. Једино што могу да кажем то је да информација о смрти неког човека, ма какав он био, не може да изазове позитивне емоције. Песков каже да садржај тог писма неће бити објављен јер је то лично писмо, а ,,лична писма не објављујемо’’.

Березовског се присећа један од високих руководилаца израелске обавештајне службе Јаков Кедми који је руског олигарха знао лично.

Борис је у животу волео две ствари, каже Кедми, новац и петнаестогодишње девојчице. Политика га је интересовала само ако му је доносила новац. И у власт је ушао само да би се обогатио. Та страст га умало није коштала нервног слома. Умало се није онесвестио када је видео да Роман Абрамович има на рачуну 16 милијарди долара, а он једва једну милијарду.

Березовски се надао да ће при Путину бити исто као при Јељцину. Али, Путин је рекао и њему и Гусинском: у Русији се може бавити бизнисом, али се треба придржавати одређених услова. Као прво, мора се плаћати порез, а друго- утувите у главу: ви сте бизнис, а ми смо власт. У власти се нећете налазити. Ко хоће новац, нека се новцем и бави, али у власт ући неће. Березовски је ипак мислио да ће Путин испунити његове захтеве, али Путин је рекао: не. Ја сам председник, а ти си бизснисмен. Березовски је тада покушао да обезбеди себи неки значајан друштвени положај, али без успеха.

Када му је било од користи, Березовски је, као Јеврејин по националности, узео израелско држављанство. Када га је Јељцин поставио за секретара Савета за безбедност, израелско држављанство му је суспендовано. Касније није ни покушавао да га обнови. А тешко да би у томе и успео јер се у међувремену крстио по православним обичајима. Додуше, Израел му више није био потребан.

Кедми каже да је питао Березовског зашто се крстио и зашто је о томе свугде разглашавао. Одговорио је да је био пијан. А поништити крштење није уобичајено. Крстио сам се и носићу свој крст, рекао је Березовски.

Интересантно, иако екстравагантно мишљење о Березовском исказао је познати политичар Владимир Жириновски. То је најмрачнија, злослутна личност због свега лошег што је учинио, каже Жириновски; због скандалозне приватизације, финансијских махинација, притиска на медије, утицаја на Јељцина. Он је своју енергију и таленат усмерио да би утицао на власт више него било ко дуги у историји Русије. И то без армије. Он је нашао другу варијанту - новац. Најпре је поткупио Јељцинову ћерку, а затим и самог председника. То што сада ради Америка у целом свету.

Жириновски каже да је пре пар месеци два сата разговарао са Березовским. Желео је да се врати у Русију. Веома је то желео без обзира на услове. Једино је молио помиловање, да се обуставе оптужбе против њега и да га нико не гања због грехова које је починио и због којих је, да би избегао затвор, побегао у Британију.

Борио се овде десет година, и још толико боравећи у иностранству. И од свега се јако заморио. Уморио се од новца, од своје три жене, од своје деце и унука. Истрошио се до краја.

Лидер Либерално-демократске партије Жириновски каже да је Березовски умро од чежње за отаџбином. Обећао сам му да ћу потражити варијанте под којим би се вратио у Русију, али нисам успео. Изгубио је и последњу наду и отишао је са овог света зато што није било шансе да се врати у земљу. А Лондон и Британија су му дојадили.

По мишљењу Жириновског, Березовски ће бити упамћен као човек који је заједно са Ходорковским, Абрамовичем, Чубајсом и Гајдаром нанео огромну штету Русији у свим областима живота. Од реформи које су спроводили имали су користи само они и веома узак круг људи. Приватизација је била њихова, а не наша, општа. У коначном свођењу рачуна изгубили су и они. Ходорковски је у затвору, Березовски у гробу, Абрамович је бескућник, без сталног места боравка. Сви су дакле завршили лоше.

Ја лично, памтим Березовског као једног од највиших руских руководилаца с краја прошлог века. Памтим његово тријумфално појављивање пред новинарима у Кремљу док је био један од миљеника Бориса Јељцина и у његовом најужем тиму. Стално у некаквој журби, одговарао је на наша питања најчешће с ногу. Памтим га по огромној улози у корист Јељцина на председничким изборима 1996. године, по тријумфу који је испољавао после тесне победе Јељцина. Памтим га и по ,,доприносу’’ који се у новинарским и политичким круговима приписивао њему за ,,тесне везе’’ Москве са Вашингтоном. Говорило се, наиме, да се у Вашингтону пре сазна која ће документа Јељцин потписати него што то сазнају функционери у Кремљу.

Политичар Алексеј Митрофанов каже да Березовски није био ни бизнисмен ни политичар. Он је био играч, каже Митрофанов. Они који су га добро познавали тврде да је читав његов живот био повезан са скандалима. А једна позната руска новинарка, која га је више пута интервјуисала у Лондону, тврди да је својевремено Березовски веровао да ће се вратити у Москви ,,на белом коњу’’ и да ће победити на председничким изборима. Обећао јој је да ће је тим поводом позвати на ручак.

Березовски је, кажу извори из његовог окружења, био веома потиштен пошто га је прошле јесени напустила Јелена Горбунова, 22 године млађа веома привлачна дама с којом је живео у ванбрачној заједници. Имао је озбиљне финансијске проблеме. Некада богати бизнисмен је осиромашио. Стално је био у дуговима, изгубио је парницу против Абрамовича, изгубио против бивше жене. А ради се о стотинама милиона долара.

Због свега тога се сматра да је Березовски починио самоубиство. Патио је од дубоке депресије. Просле године лечио се у једној израелској клиници и стално био под дејством лекова.

Смрт олигарха поставиће питање о наследству, ако је оно уопште остало. Он има шесторо деце од трију жена и шесторо унучади. По тужби Јелене Горбунове, његови рачуни у британској банци су замрзнути. Како дошло, тако и отишло, каже ми руски колега новинар.

Обавештени извори кажу да ће, ако родбина то буде захтевала, Березовски бити сахрањен у Русији.