Као илустрација те политичке климе могу нам послужити две најновије резолуције ЕП – једна о Србији, а друга о Косову. Прва нам, у ствари, и није толико важна, иако она унеколико показује како европске бирократе виде Србију, или пре, какво виђење Србије пројектују у циљу вршења додатног притиска да се наша држава још више посвети свом „безалтернативном путу“.

Садашњи председник Туркменистана Гурбангули Бердимухамедов води своју државу ауторитарно, или како би неки рекли диктаторски. Где је стао Нијазов ту је наставио Бердимухамедов, са малим помацима ка демократским реформама.

Уједно, морам и да вас подсетим, на огроман број невладиних организација, финансираних новцем из САД, Европске Уније, као и појединачних земаља Европе, које скоро по правилу, воде политику против интереса Србије, њеног народа и владе

Није остала ни празна форма тзв. непосредних избора у Демократској странци. Сведоци смо да се одустало од непосредног учешћа чланства у изборима и да се примењује добро опробани метод „демократског“ предлагања јединог кандидата.

Професорка Смиља Аврамов је у једном кратком периоду деведесетих година на почетку југословенске кризе била правни саветник Слободана Милошевића,али сигурно није била креатор његове политике јер је врло брзо након првих преговора о судбини Југославије и Србије напустила ову позицију.

Несумњиво да је Ејми Вајнхаус била на нечему, а публика на ничему, што и није нека новост, јер је британска пјевачица дугогогодишњи овисник, а и ми дуги низ година остајемо кратких рукава по многим питањима.

У суштини, питање гласи: да ли онај који је променио мишљење, и тим чином дошао на потпуно супротно гледиште, може да претендује на позицију предводника, те новопримљене идеологије или религије, без обзира на дотадашњу елиту тог покрета?

Теоретичари корупције тврде да је њен узрок „асиметрија информација“. Грађанин мање зна од државног службеника, добри државни службеник мање зна од злог државног службеника, зли државни службеник мање зна од доброг предузетника.

Наравно да нико то не би пожелео, и нико то не жели. Не само косовски Срби, које на њиховим огњиштима у покрајини сада држи само пркос и инат, већ ни косовски Албанци, које на њиховим огњиштима више не држи ништа. Масовни егзодус Албанаца са Косова представља непосредни и очигледни показатељ размера пропасти коју је западна империјална политика нанела Србији на Косову.

Упркос томе што постоје проблеми, уговор о испоруци руског гаса важан је за обе земље тако да је тешко веровати да ће се његово потписивање и ратификација вечно одлагати. Најпре, Русији је потребно још једно огромно тржиште, а друго, Кини су потребни нови енергенти.