Погубили су током тог путовања времепловом све оне старе идеале, погубили су све оно што просечан човек, и то сваки на овом свету, а не само Србин, чува као оно највредније што га чини препознатљивим и другачијим, чува оно што му је корен.

Чињеница је да данас Косово и Албанија представљају најважније центре за трговину и дистрибуцију наркотика у свету. Канали којима се ове операције одвијају су многобројне и тешко им је ући у траг.

Зашто овај некада медијски свеприсутни сегмент елите не подржава гласније премијера и његову политику можда има и прозаичније објашњење. Некада неопходни да атлантизују београдске власти када оне пружају сувише јак отпор сада су потпуно беспотребни.

Упорно истрајавање на концепту централизације државне управе и економије, уз радикалне измене дејтонских решења, чему нескривено теже Бошњаци, неизбежно води у нове поделе и конфликте.

Због свега тога, Запад је прибегао истом решењу као и у Србији: тотално морално дискредитовати Путина! У Србији је такав покушај извршен убиством Ивана Стамболића 2000, на кога је Милошевић у политичком смислу потпуно заборавио, али су пропагандисти ради њиховог политичког сукоба на VIII седници 1987. одмах упрли прстом у њега.

У светлу стицања слободе одвија се стратешка борба око налазишта нафте које чак нису у потпуности ни истражена. Веома је дискутабилно питање да ли ће стицање независности Јужног Судана и дефинитивно означити крај сукоба.

Било би занимљиво да сазнамо коју мизику слуша Александар Вучић док пише своје говоре и ауторске текстове, али једно је сигурно морао би да поради на метафорама јер су се од превелике употребе добрано излизале или да промени саветнички тим који му осмишљава његово „ауторско“ дело јер је упао у опасну замку понављања и самоцитирања.

Руски кинески планери знали да ће НАТО иступити из оквира Савета безбедности, тако да тешко можемо да помислимо да су Русија и Кина изненађене и затечене прекомерном употребом силе од стране НАТО пакта.

Последњи тајанствени боравак Тонија Блера у Београду изазвао је чуђење и узнемиреност грађана, а затим и реаговања. Власт је у почетку оценила да је најбоље ако се на њих не осврће и чека да се ствари слегну, али је онда, ипак, почела да даје објашњења.

На скупу који је уприличен у симбол подршке Гадафију, либијски лидер се народу обратио следећим речима: “Ови људи су спремни да, једног дана, рат пренесу у Европу... Ако одлучимо, можемо да кренемо на Европу као скакавци, као пчеле.”