Дугујем извињење онима који се на НСПМ оглашавају смисленим и конструктивним запажањима, што сам њихове коментаре прешироком генерализацијом стрпао у категорију „е-ђубрета“. Али нисам сасвим убеђен да сам погрешио генералном осудом коментара на интернету. Изузеци само потврђују правило.

Јанукович је наставио да тражи баланс у односу на придруживање ЕУ и са друге стране Царинској унији, а тек када је ова прва опција била скончана са изузетно неприхватљивим последицама по економију и позицију Украјине, он се у новембру одмакао и нешто више определио за сарадњу са Русијом.

На делу је покушај релативизовања догађаја. Међутим, односи унутар Европе се по том питању кристализују и Србија неће моћи да избегне неке своје обавезе. Не само за нас, него и за Европу је веома важно да Србија донесе Резолуцију о Сребреници.

Јасна је повезаност свеопште борбе за ресурсе широм планете и догађаја на Блиском истоку, а понајвише у Сирији, земљи потонулој у сурови рат чији ће исход по много чему бити пресудан не само по будућност Блиског истока.

„Квалитет“ коментара није само проблем НСПМ, већ и интернета уопште. Анонимност их ослобађа страха од одговорности, а теоретски неограничена публика пружа прилику да „и они буду неко“. А најлакше је „бити неко“ пљувањем по бољима од себе.

Огромна већина медија на Западу извештавала су злонамерно о церемонији отварања игара у Сочију. Непристрани, објективни посматрач могао је мало да сазна о Зимским олимпијским играма у Сочију, и уопште о Русији, а много о њима, о Западу и њиховој патолошкој мржњи према руском народу и Русији.

Oџачких 9,2 одсто ДСС-а, осим што је подвиг, јесте, вероватно, и тачка вододелница између две епохе ове партије. Између епохе летаргије, изолационизма, самодовољности, аутизма, мрзовољности и инертности, и, изненада указане, а последње, шансе.

Сејање семена раздора између грађана Украјине који говоре украјински и руски је веома тежак али остварљив задатак што су догађаји из протеклих 10 година показали. “Наранџаста влада” Јушченка и Тимошенкове исто као и Јануковичев покушај да удовољи локалним националистима много су допринели процесу раздора.

Сматрам неприродним и историјски потпуно неоснованим да српски народ у Црној Гори добије третман националне мањине, јер су Срби у Црној Гори аутохтони и учествовали су у њеној целокупној историји и стварању.

Ако Тадић не прихвати захтеве Меркелове, резиме његове политике ће, пошто изгуби власт, пре моћи да се искаже као „ни Косово ни Европа“, односно биће то и његов историјски пораз.