Сасвим је очекивано да ће и Адам Михњик негирати поређење Косова и Крима јер то произлази из начина како он приступа ситуацији у Украјини и улози тзв. међународне заједнице која примењује исту политичку методологију као у време разбијања социјалистичке федералне Југославије.

Није се Агенција оволико разрадила из принципијелних разлога. Никаква развојна стратегија није стајала иза ове наше приватизације. Њој су се на сав глас противили либерални економисти. Као, нека тржиште одлучи ко ће да опстане, а ко да буде упокојен.

Ал Маликија савезници у Техерану и Вашингтону гурају у самоубиство, док је он сам немоћан да оствари оно што жели, јер је овај рат запалио устанке у многим ирачким градовима.

Све ми се, дакле, чини, да као тобож јуримо тог Шарића, а да је хајка на неког сасвим другог, неког ко стоји изнад њега, неког ко му је дао дозволу то да ради, неког ко га сада штити, неког ко је за његов бизнис везао своју политику. А пратећи тај траг стижемо до Мила Ђукановића.

Да ли се нешто позитивно може научити из либијског искуства? Захтеви за грађанским, политичким и економским правима, који су били у фокусу арапског пролећа, не значе ништа без националне државе која ће их гарантовати, у супротном националисти ће се наћи у држави секташког, регионалног и етничког феуда.

Сцена је била импресивна, боља од масовки из „Храброг срца“ – после те феноменалне туче под заштитом Унеска, кунг-фу монаси из Шаолина неће више имати потребе да наступају у Сава центру и наплаћују скупе улазнице. Око чега су се тукли? Па, око свега помало.

Западни партнери су ,,прешли црту’’, понашали се грубо, неодговорно и непрофесионално, а главни носиоци преврата у Украјини су националисти, русофоби и екстремисти који сада одређују живот у тој земљи.

Лишивши се статуса друге нуклеарне државе планете, и то још способне да уништи прву у свету нуклеарну државу, руску елиту ће ветрић одувати из групе водећих светских субјеката.

Уочи Другог светског рата кримски Татари су чинили мање од петине становништва Крима: у 1939. било их је 218 хиљада од укупно 1.126 хиљада житеља полуострва. Државни језици Кримске АССР били су руски и татарски. Административна подела аутономсне републике заснивала се на националном принципу.

Заговорници јединствене валуте, првенствено Французи и Немци, нису се предавали. Године 1979. створен је фиксни, али прилагодљив валутни систем у који су ушле све европске валуте изузев британске. Британију је у то време предводила евроскептична Маргарет Тачер.