Модерна европска регионализација не може се постићи преко формула аутономних покрајина из времена владавине комунистичке партије. У смислу државног уређења, Устав из 2006. више представља чин континуитета него новог почетка.

Данашњи азиланти из Србије су другачији. Свима је ваљда јасно да ту не постоје оправдани захтеви, јер нема политичког прогона, што би требало да буде основа за тражење азила.

Да ли је овај „велики и свечани дан” закаснио или је, као што тврде евроскептици одавде и србоскептици оданде, то преурањена одлука. Има оних који мисле да није добро бити у статусу „вечитог младожење” и да такав статус, кад дуго траје, подрива ентузијазам ка спровођењу брзих и ефикасних реформи.

Можда је на промену свести коначно утицао интернет. Можда је грађанима доста бројних интервенција са нејасним резултатима. На промену свести је можда утицао и догађај из Бенгазија, када је амерички амбасадор брутално убијен од истих оних ,,демократских опозиционара'' које су САД здушно помагали новцем пореских обвезника.

Томислав Николић признаје да су копирали политику ДС-а. СНС-у се једноставно исплати да чекају да незадовољство нараста а такође дијалог са другим странкама може и да нашкоди; могао би неко да их подсети на претходна достигнућа.

Оно што је поражавајуће јесте незванична претпоставка која објашњава читав овакав став надлежних органа и медија, а она се тиче атрактивности овог места на Новом Београду. Наиме, сматра се да је искључење струје, а и воде, један од начина протеривања грађана који живе овде, ради продаје овог плаца неком инвеститору.

Овај текст нема за циљ да буде одбрана НСПМ-а, а ни његовог главног уредника, већ се ради о указивању на погубну праксу политичких дисквалификација која се сада може пласирати и под окриљем европске Конвенције о људским правима.

Остаје нејасно како то да су хрватски медији први сазнали за хапшење генерала Младића. Вијест о хапшењу први је објавио загребачки „Јутарњи лист“ на својој интернет страници.

Руска Федерација је прилично опрезна за разлику од Запада и од САД од оптуживања и сматра, што је најисправније да све најпре треба да провере инспектори УН али велико је питање да ли ће они бити независни?

Када га је недељник „Време” пре пет година прогласио за личност године, Љајић је у интервјуу рекао: „Све што немају где, све су људска права - и реадмисије су људска права, и екстрадиције и трансфер осуђених лица...” И тако то увале њему. Шта се од тада променило?