Сукоб у ДСС-у - велика битка на малој сцени

И у тренутку када се помислило да је сва Србија, кренула беспоговорно на последњи лет ка Европској унији, најаве догађаја у ДСС-у потврђују старо искуство да се црте великих догађаја огледају у малим стварима.

Странка која, није избегла све сциле и харидбе псеудодемократског дискурса који хара Србијом од 2008. године, и који је сваку форму, процедуру, сваки институционализам претворила у огољени провизиоријум, данас је поприште битке за којом жуди читава Србија.

Није прошла ни година дана од избора новог руководства странке, а већ се показало у којој мери је увек погрешно да се политичка унутарстраначка победа плаћа намирењем носиоца унутарстраначке борбе и макар тренутним избегавањем давања одговора на отворена питања која су се наслућивала иза хоризонта. Уколико се имају у виду квалитет, амбиције, мотиви и очекивања носилаца унутарстраначких борби јасно је да је и ДСС пре или касније чекала наплата рачуна у виду давања одговора на дилему власт или политичка идеја.

Зато је Скерлић још пре сто година, али свакако благовремено, запазио да политичке идеје у Србији вреде онолико колико вреде људи који их носе. Огољено речено, предмет завршне фазе повратка ДСС-а у политички живот Србије, сведен на ниво услова представља исход борбе између ове две крајности. Овај никада прекинути сукоб у политичком животу Србије, који данас исијава на израњаваном телу ДСС-а представља на један чудан начин оличење двестагодишње историје политичког живота у Србији. И зато овај сукоб треба да да одговор на питање примата у том двојству: политичка идеја или идеја власти, држава или профит, знање и незнање, доживљене или додељене улоге.

Последња битка која се одвија унутар ДСС-а представља  потребу да се читавој српској политичкој јавности да одговор на питање које је суштински старије од ДСС-а. Шта је важније политичка идеја или идеја власти, чак и онда када се прагматизам и политички опортинитет постављају као conditio sine qua non остварења сваке политичке идеје, а свако ћутање над новим издајама, као врхунска политичка мудрост коме протек времена даје доктринарни карактер. Зато је ова борба важна.

И по свом значају ова борба превазилази тренутно сужене оквире ДСС-а. Јер, иза ове борбе се крије борба између два српска света, оног који може да учи из искуства прошлости верујући да је једино српски интерес меродаван, и оног другог коме припада претежни део пре и постпетооктобарске елите, који сматра да се свака српска идеја спроводи искључиво кроз европске интеграције са малим додатним условом да се та интегративна идеја спроводи преко припадника прагматичне самодоживљене елите, независно од припадности једном или другом политичком полу.

Резултат ове битке биће значајан за ДСС, али значајнији за Србију, на исти начин као што је останак ДСС-а ван парламента био велики ударац за ДСС, али још већи за Србију. Уосталом, погледајте једноумност данашњег српског парламента.

Председник ДСС-а, нема разлога, нити потребе да овај сукоб крије од очију јавности целе Србије. То није знак слабости ДСС-а. Напротив, то је показатељ да ДСС и данас, као ванпарламентарна странка и даље представља плодно тло не само за озбиљне разговоре и полемике, на коме се рађају одговори на најзначајнија питања нашег времена, већ да ДСС данас представља једину политичку организацију у којој се воде битке овако великог калибра. Одговор ДСС-а треба да озваничи одбацивање идолопоклоничког односа према идеји обавезног учешћа у власти, која се поставља као мудрост по себи. Ово идолопоклоноство које се данас ДСС-у поставља као велики изазов, суштински не само да гуши сваку политичку идеју, већ поражава и сваки покушај борбе за слободну Србију.

Зато се ова борба не може назвати унутарстраначком. Неочекивано, али свакако заслужено, ДСС је постао поприште ове значајне борбе. Очи Србије су са правом упрте у ДСС. Ако ДСС добије ову битку, одупре се идејама да једино власт по сваку цену може да обезбеди политичку будућност једне странке, велике су шансе да за пар месеци исту победу оствари и Србија, наравно у диспуту Косово – Европска Унија. У томе је значај деловања ДСС-а у наредним данима.

Аутор је члан Политичког савета ДСС-а