Белорусија 2014 – следи распродаја државног власништва

(Евроазија.инфо)

Десило се да лајтмотив свих могућих друштвених преображаја у Белорусији може бити само економија. Курс долара у тој земљи прате апсолутно сви. Од свих рођака и другова, који живе у иностранству, Белоруси обично хоће да су начисто само са једним коефицијентом – односом цена и зарада. Када Белоруси иду у иностранство, у првом реду, њих увек интересује шопинг. Зато, ако су некакве промене у белоруском друштву и могуће, онда је то само под утицајем економског фактора.

Председник републике Александар Лукашенко то добро разуме, и зато се брине о економији као нико други. Да би имао макар и некакве минималне гаранције за следећу годину, Батка је већ замолио кредит од две милијарде долара од Владимира Путина. Ипак, озбиљно рачунати на то да се тим новцима може затворити пукотина у белоруској економији ипак не вреди. Ствар је у томе да се 2014. године, у Белорусији могу обрушити одједном две финансијске пирамиде, које је држава градила последњих неколико година.

Зарад обуздавања одлива квалификованог особља у иностранство, Лукашенко је последњих годину-две хитно надувао плате и социјалне принадлежности. Оне су нарасле непропорционално према БДП по глави становника или чак према ,,продуктивности рада“. Узгред, република је активно повећавала обим кредитирања на спољашњем тржишту. Следеће године, Белорусија ће морати да исплати више од 2,4 милијарде америчких долара на име спољног дуга. Раст је условљен, углавном, приближавањем рокова враћања кредита Антикризног фонда ЕврАзЕС.

Ево како описује економску ситуацију у земљи бивши управник Националне банке Белорусије Станислав Богданкевич – ,,до краја године остало је мало времена, и све негативно се већ десило. Нисмо успешни у реализацији основних показатеља – раста производње и бруто дохотка. Ми видимо пад обима златних резерви и много друго. Продужавање галопирајуће инфлације врло болно удара по становништву, посебно по оном делу, који добија фиксне приходе – по пензионерима, учитељима, лекарима и студентима. Такође расту дугови. Према последњим подацима, бруто дуг земље премашио је 37 милијарди, а то је 3 милијарде више него почетком године“.

Курс долара на белоруској валутној и берзи ефеката расте споро, али сигурно – скоро сваки дан. Али локалне власти тешко да ће се одлучити на наредну обимну симултану девалвацију. Сви  схватају – ако становништво осиромашује, то онда угрожава власти ,,котрљањем уназад“ и неопходношћу да се поново решавају, чинило се, решена питања – и са одливом професионалаца у иностранство, и са емиграцијом, и са растом криминогене напетости. Зато девалвација у 2014. години, као инструмент исправљања сложене ситуације у економији Белорусије, сада није одговарајућа.

Али, неће бити лако да се проблем реши. Стање платног биланса земље наставља да се погоршава – по резултатима за девет месеци, дефицит платног биланса чинио је 4,8 милијарди америчких долара. Осим тога, наставља да расте и укупни спољни државни дуг – 01.10. 2013. године, износио је 37 милијарди долара и нарастао је од почетка године за 9,8%.

Преостаје друго очигледно решење – распродаја државног власништва. ,,По свој прилици, белоруске власти су озбиљне у погледу рестарта програма приватизације државне имовине, о чему је дата изјава у октобру“, пише новинар Сергеј Кузњецов на блогу сајта Financial Times.

Већ крајем ове године, влада је предложила продају дела акција Мозирског нафтно-прерађивачког завода Росњефту. Такође, власти су изјавиле да су спремне да продају у целини Мински завод трактора точкаша за вучу. Године 2014, и то је већ очигледно, МАЗ ће постати део КАМАЗ-а. Сасвим вероватно да ће се власти договорити о продаји 51% пакета акција белоруске филијале мрежног оператера МТС руском суоснивачу. При чему, ако се раније говорило о томе, да би се могло добити за тај пакет, у најмању руку, милијарду долара, сада је очигледно да дисконт може чинити минимум 20% од декларисане вредности. Ближе крају године, ако се ситуација не промени, попуст може да чини и 50%. Није искључено, да се обнове преговори и око продаје, минимум, трећине акција ,,Белорускалија“. Тај посао могао се обавити још пре неколико година, али је разлог прекида преговора, судећи по свему, била лична антипатија Лукашенка према тадашњем власнику потенцијалног купца ,,Уралкалиј-а“ Сулејману Керимову. Сада тог проблема нема.

У прилог разговора о будућој приватизацији говори и та чињеница да су Белорусији врло потребне испоруке руске нафте које су ослобођене царина, али Кремљ не пристаје на то већ неколико година.

Већ 2013. године, галопирајућа инфлација учинила је да Белорусија постане, од раније јефтине социјалне државе, република у којој је као и пре удобно, чисто и безбедно, али где је живот скоро исто тако скуп као и у руским милионским градовима. Цене прехрамбених производа и транспорта у Белорусији данас су десетак процената више него у рецимо суседној Украјини. Или Пољској.

Држава се већ де факто одрекла од раније контроле над прехрамбеном малопродајом, и цене сада фактички нико не ограничава уз помоћ административног ресурса.

Како Белорусија, због објективних разлога (главни – одбијање Русије да дотира економију Белорусије у ранијем обиму) губи свој ,,шарм“ ,,идеалне постсовјетске државе“, тако у њој расте ниво политичке напетости.

Буквално ових дана, милиционари су одузели лаптоп од могиљевског грађанског активисте Антона Косцова. Тај човек је покушао да организује у свом граду акцију ,,Стоп страху“ и да изведе на улицу макар десет људи. Ништа није пошло за руком, и сада милиционери читају поверљиву преписку активиста у социјалним мрежама. Али, то је само почетак.

Истраживачки центар Economist Intelligence Unit (EIU) саставио је списак држава где постоји вероватност појаве социјалних немира 2014. године. Белорусија је у њему сврстана међу државе са високим ризиком протеста. Са тим закључцима тешко је не сагласити се. Наравно, никаквог ,,Мајдана“ у Минску нема и не може бити, али акције попут ,,тапшања“ које су се већ десиле у јеку раније финансијско-економске кризе у републици, могу се десити.

Ако протеста и буде, они, наравно, неће донети ништа. А у успокојено друштво, за кратак период, поново ће се вратити замор. Бивши премијер Белорусије Михаил Чигир каже, да ће ,,радничка миграција“ у републици задобијати све озбиљније размере. ,,Ја сам две године радио у Русији, зато што су тамо другачији приходи и могућности“, каже он. ,,Тамо нема таквог притиска структура силе према бизнису. Белоруси, посебно ти који се баве бизнисом, одлазе у Русију и Украјину јер код нас звецкају лисицама и јер је зарада у поређењу са суседима значајно нижа“.

,,То је огроман губитак за националну привреду“, наставља он. ,,Па одлази за зарадом најактивнији и радноспособан део нашег становништва, које може да ефикасно попуњава буџет. И број таквих људи, нажалост, расте“.

У целини, наравно, психоемоционална ситуација у Белорусији 2014. године, погоршаваће се. Још пола године раније у републици су преовладавала умерено оптимистична расположења, а већ сада сви поново очекују кризу – и економску и социјалну. Белорусију 2014. године, очигледно, захватиће општенационална депресија. Не толико економска, колико психолошка. Белоруси су се уморили. Али они немају наде у промене.

ИЗВОР: РОСБАЛТ