Станко Суботић је оптужио Тадића да је, зарад интереса Мишковића, Бека и још неких људи из свог окружења одлучио да своју функцију злоупотреби због обрачуна с њим, јер су га „Беко и Мишковић убедили да је опасан за њега и да по сваку цену треба да га униште“.

Очигледно свестан да напади на њега не само да, после одржаних избора у којима је опет победио, неће бити смањени, него да ће се повећати по сваку цену, Додик је конципирао план контра-игре и одредио приоритете.

Дипломатија, као што видимо, није у стању да отклони страх од нових провокација и насилних акција самозваних албанских власти на Косову. Док се над севером Косова и Метохије надвија опасност од новог погрома, Оман и Гвинеја Бисао су превише далеко.

Страним компанијама нису потребне теме које народ терају на размишљање, на читање, на преиспитивање, на критички приступ, јер тиме нестаје идеални идиот-потрошач, коме се једино могу све пожељне потошачке навике и наметнути и "измислити"!

Када је из униформе прешао у одело политичара, за њега се говорило да је сачувао војнички стил опхођења и своје подређене гледао круто и са висине, и чини се да се крути генерал није снашао у компликованој политичкој игри.

Сарадници и саветници, ако су од струке и интегритета, најбоље ће помоћи својим шефовима ако им подастиру реалне и објективне чињенице, без обзира на то да ли и како ће их он прихватити. „Увлакачи“ и „полтрони“ дају шефу само оне савете које он очекује и који ће му се свидети.

Сигурно је да ће Покрет несврстаних и даље опстати на својим идеалима на којима је и основан јер ће дрво мира које је јуче засађено сигурно симболизовати нове односе на светској међународној сцени који искључују једнострану употребу силе.

Још увек има шансе да наше опредељење за страну која ствара нову равнотежу делотворно осујети ону међународну политику која је начин вођења рата против Срба другим средствима.

Проблем је што новинари у једном тренутку постану толико зависни од онога ко их плаћа, а то су неретко врло утицајни интересенти, да више не може бити речи о независном новинарству и било каквој етици.

Због свега овога, оне земље Европске уније које себе сматрају ,,газдама’’, старијим и успешнијим, гледају на новајлије из источних земаља као на бедне рођаке које за сада треба држати на грбачи. Али у коначном свођењу рачуна, гледано у геополитичком смислу, ,,газде’’ ће ипак бити на добитку.