Како до слома Вучићеве власти - марш на Београд?!

Актуелни студентски протести и мирна револуција која је у току у Србији не поклапају се са класичним уџбеничким дефиницијама демонстрација против власти из наше и упоредне праксе. Ово је нешто ново и другачије! Ово је просветитељски покрет који иде дубље од политике и задире у сферу духовне и моралне обнове српског друштва која води ка обнови државе у којој ће владати опште добро, Устав, закони и институције, а не један човек, корупција, партијски и лични интереси.

Интересантно је то да студентски протести и захтеви чак и немају класичну поруку против власти, већ како би власт и држава требало да изгледају. Већ је и само то револуција на српској друштвеној и политичкој сцени. А још је већа револуција друштвена катарза која се дешава у народу у свим оним срединама куда пролазе студентске колоне. Када се погледају фотографије са путовања тих „нових 1300 каплара” види се заправо ослободилачка војска која улази у село по село, општину по опптину, град по град и ослобађа људе од страха и безнађа, истовремено будећи нови оптимизам и солидарност какви одавно нису виђени. То је и дубље и важније од политике и смене власти која мора доћи: то је обнова бића народа који је изгубио душу и смисао живота под болесном влашћу.

После Нишког студентског едикта следи пресудан период када ће студентски покрет морати да донесе неколико важних одлука:

1. Да ли следи Марш на Београд из свих крајева Србије?

2. Да ли је то једнодневни догађај као и сви досадашњи или ће позвати читаву Србију да дође у Београд без разилажења док захтеви не буду испуњени?

3. Да ли ће испоставити коначни захтев без чијег испуњења нема разилажења из Београда колико год дана да је потребно да читава Србија стоји?

Студентски покрет пре него што се одлучи за сценарио београдског окупљања мора да одговори на питање да ли је тај догађај за њих бити или не бити

Студентски покрет пре него што се одлучи за сценарио београдског окупљања мора да одговори на питање да ли је тај догађај за њих бити или не бити или су спремни на дугорочну борбу која вероватно води у губитак читаве академске године. Нема сумње да ће на њихов позив читава Србија да се одазове и данима раније долази за престоницу пешке, бициклима, колима, тракторима, камионима, аутобусима… Али, главно питање гласи, као и много пута до сада, шта радимо у Београду? Јер ако се разиђемо у престоници, без обзира колико масован и величанствен био тај потенцијални Марш на Београд, то ће сигурно водити некој врсти замора, па чак и деморализације и пада. Изузев ако нисмо спремни на нови круг од три месеца протеста и нови обилазак читаве Србије како бисмо пробудили све који се још двоуме јер само тако би власт морала да падне после тог масовног буђења у неком другом или трећем кругу током ове године. Ако нисмо спремни да то траје и да ће сви наши животи трпети због тога, онда морамо у Београду у марту све да завршимо. А месец март је дефинитивно до сада био судбински за наш народ и државу, па то можда поново може бити, али овога пута на добро.

Београд би морао имати коначни захтев без чијег испуњења од стране власти нема разилажења, а читава Србија мора бити блокирана док власт не пристане на то

Како ће изгледати Марш за Београд, то није питање за аутора овог погледа са планине Јелице већ за организаторе, али свакако то не може бити један дан и изгледати као Нови Сад, Крагујевац или Ниш. Београд би у том случају морао имати коначни захтев без чијег испуњења од стране власти нема разилажења, а читава Србија мора бити блокирана док власт не пристане на то. Блокада државе тих дана биће на стотинама места широм Београда и Србије, али она кључна не може бити на београдским маргинама већ у епицентру, на траси од Немањине до Таковске: између Врховног јавног тужилаштва, Владе, Председништва, Народне скупштине, Уставног суда и РТС-а, тамо где се одлучује наша судбина.

Ако студентски захтеви не желе да пређу у класично политичке, типа Вучићеве оставке и потом њиховог уласка у политику и кандидовања на следећим изборима, онда имају два пута:

1. Конкретизација њиховог првог и основног захтева за кривичну одговорност оних који су довели до пада надстрешнице, што значи давање рока до када мора бити готово суђење у оба степена, иначе ће суђење трајати годинама а самим тим и наши протести, као што је случај сада у Грчкој где се народ подигао јер две године нема казне за одговорне за сличну трагедију. У овом сценарију је посебно питање какав ће бити епилог суђења, јер није исто нпр. да ли је осуђен Горан Весић на вишегодишњу робију или се извукао. Друго је питање да ли је студентски покрет у међувремену превазишао првобитне захтеве и постао свенародни вапај за промену комплетног корумпираног система, што – требало би да смо сви тога свесни – није могуће без смене актуелне власти. То је опет унутрашња дилема око које студентски покрет мора да донесе одлуку.

2. Захтев за формирање прелазне Владе која ће преузети обавезу да испуни све студентске захтеве, покрене потребне иницијативе за смене у Тужилаштву и РТС-у, и припреми слободне изборе. Ово би био нови захтев студентског покрета који би сабрао све досадашње критике актуелне власти и омогућио да Србија изађе из свеукупне кризе у којој смо се нашли.

Не видим трећи излаз након кога би студенти могли да прекину са блокадама и да се врате својим академским обавезама, сем путем одустајања и пораза.

Ово су Небеска Деца, која очито не функционишу само у овоземаљској равни већ лествицу идеала подижу на много виши ниво

На крају морам додати важну напомену: ово су размишљања некога са свакојаким политичким искуством које засигурно деформише моје виђење актуелне политичке ситуације. А студентски покрет, као што смо рекли на почетку, измиче нашим досадашњим политичким схватањима и праксама. Могуће је да „нови солунци” спремају нешто потпуно другачије од онога што мисли или очекује политички ум. Као што је лепо речено, ово су Небеска Деца, која очито не функционишу само у овоземаљској равни већ лествицу идеала подижу на много виши ниво. Зато њихов просветитељски покрет има потенцијал да постане нови светосавски подвиг који ће преусмерити савремену историју Срба, као што је Свети Сава то учинио у своје време. Да ли ће се то и догодити зависиће од много фактора и утицаја душмана који ће се испречити на том путу, као и самосвести студената у каквој су мисији, али свакако се радујемо што живимо у времену у коме је из српског народа поново изникао један овакав нараштај упркос многобројним размишљањима старијих да су у питању изгубљене генерације.

* Аутор је председник Политичког савета Српског покрета Двери.

(Двери)