Док амерички војници КФОР-а намерно пуцају и то бојевом муницијом на Србе, званични државни органи на челу са председником Тадићем позивају на уздржаност обе стране. Ситуација на Косову је прешла тачку усијања када сви државни органи треба једногласно да реагују.

У случају да она буде кажњена, дефинитивно би се, после случаја са листом „Прес“ у друштво на мала врата увео строги вербални деликт, овог пута не против Тита и Партије, већ против ЛГБТ заједнице и њихових функционера.

Брисел отворено тражи да се Србија одрекне севера КиМ и де факто призна косовску творевину, а Београду великодушно оставља право да и даље, ако жели, попут Калимера, узвикује „неправда“ – док испуњава један по један услов.

Министарство спољних послова позвало је отправника послова либијске амбасаде и замолило га да помогне у прибављању информација о петорици Срба, наводно ухапшених код Триполија. Али није дошло ни до каквог конкретног одговора.

Станко Суботић је оптужио Тадића да је, зарад интереса Мишковића, Бека и још неких људи из свог окружења одлучио да своју функцију злоупотреби због обрачуна с њим, јер су га „Беко и Мишковић убедили да је опасан за њега и да по сваку цену треба да га униште“.

Када је из униформе прешао у одело политичара, за њега се говорило да је сачувао војнички стил опхођења и своје подређене гледао круто и са висине, и чини се да се крути генерал није снашао у компликованој политичкој игри.

Проблем је што новинари у једном тренутку постану толико зависни од онога ко их плаћа, а то су неретко врло утицајни интересенти, да више не може бити речи о независном новинарству и било каквој етици.