Темерински рашомон

Полиција је после овог инцидента одмах привела двојицу српских млaдића и поднела кривичне пријаве. Њена реакција у том случају је била оправдана и правовремена, насупрот реакцији у случају напада мађарских тинејџера. Иако је у нападима на српске дечаке учествовало више лица, оптужена су само четворица малолетника – двојица који су учествовали у обе туче су притворени, док се двојица бране са слободе. Они су оптужени за кривично дело насилног понашања, а не ширења међунационалне мржње, а ова квалификација је већ изазвала протест родитеља претучених српских дечака, који очекују да буде промењена.

Међунационални сукоби, писање националистичких графита и вређање на улици на националној основи нису неуобичајени у Темерину, који се по јачини међунационалних тензија издваја од већине осталих места у Војводини. Последњи инциденти су ипак, према речима многих мештана, довели до озбиљне ситуације, у којој се, не буду ли се смириле страсти, може свашта догодити, а посебну забринутост изазива и то што су, према сведочењима родитеља и пријатеља претучених дечака, многи од нападача чланови и симпатизери фашистичког „Покрета 64 жупаније“.

Након првобитног прећуткивања, локални и покрајински функционери сада покушавају да ублаже напетост између две заједнице. У својим изјавама позивају на хладне главе и уздржаност, и помињу заједничку одговорност институција и родитеља због странпутице којом је кренуо део омладине. Поводом сукоба огласио се и Андраш Гуштон, председник општине Темерин, који је између осталог изјавио да од покрајинских органа очекује „да спрече увоз инцидената које подстичу екстремне групе“ а да ће се за све остало побринути сами Темеринци. Питање је међутим, да ли после година напетости становници овог града заиста могу да свој проблем реше сами, јер да би то могли, најпре морају га на исти начин посматрати, а реакција родитеља нападача и жртава показује да су они сада на супротним странама.

Родитељи српских дечака који су страдали 11. септембра и даље не могу да се помире са односом тужилаштва, полиције и локалне самоуправе, и сматрају да „негде, неко, из неког разлога” тај случај не жели да третира таквим, какав заправо јесте. Отац Бојана Олића каже да су напади на српску децу учестали у последње време и да многи верују да је реч о организованим групама које мађарску децу користе у своје сврхе. Како истиче, кад је жртва српско дете, онда се све покушава сакрити и приказати као најбаналнија туча, а кад је обрнуто, диже се на највиши ниво.

С друге стране, отац Ф.Р., једног од четворице малолетника мађарске националности против којих је поднета пријава, изјавио је да су српски младићи најпре вебално напали и одгурнули његовог сина, а да је затим када су отишли, за њима кренула група Мађара, која их је онда истукла, како је рекао, „не претерано“, а да је проблем „само само што су код двојице биле и металне шипке“. Он је рекао и да га љути што се у медијима као разлог за напад наводи српски језик, и да се из тог разлога чешће туку Мађари, те да је једини разлог за сукоб, по њему, био у томе да су младићи српске националности били непријатељски расположени према својим вршњацима.

Упркос парадирању политичара, у Темерину и даље свако стоји иза своје истине. Овај град није огледало међунационалних односа у Војводини, али свакако јесте варница која их може довести до опасног загревања. А евентуални пожар сигурно неће угасити садашња политика затварања очију, прећуткивања истине или толерисања екстремизма из ускостраначких, аутономашких или личних интереса.