Коментар дана | |||
Споразум Цветковић-Чанак 2011. године |
![]() |
![]() |
![]() |
понедељак, 26. септембар 2011. | |
Ко у оваквом и сличним војвођанскостатутарним споразумима не види рђаву будућност Србије, не разуме политику. То да председник републичке владе и лидер једне маргиналне странке, без корена у народу, праве споразум са далекосежним последицама, пример је поткопавања суштинског националног и државног интереса, схваћеног као напредак целине а не ужих делова и екстремних партијских интереса. Овде је реч о актуелној власти која тај интерес схвата као помагање унутрашње разградње Србије путем задовољавања економских, културних, правних и политичких појединих политичких групација, пре свега ЛСВ са осведоченим аутономашом Ненадом Чанком. Један коментар читалаца добро најављује следеће кораке – даће ова власт полицију и касарне.
На ту себичну и нетачну причу Ненада Чанка мало ко у јавности одговара. Која је то војвођанска имовина а која београдска или шумадијска, или златиборска. Знамо како се стиче приватна имовина, али друштвено-државна је ваљда стварана циркулацијом новца из буџета и другим каналима, радници из Смедерава су градили у Кикинди као и они из Бачке Паланке у Крушевцу. Шта је правда за Ненада Чанка? Да се Војводина што више осамостали. Наравно, то је програм његове странке. Али та странка не прелази пет одсто подршке. Друге странке, бар јавно, на развој Војводине не гледају сепаратистички. А највећи број странака је антиаутономашки оријентисан. И ту је проблем. Како једна странка без већег утицаја у Војводини а никаквог у Србији тако мота око прста републичку владу. Како јој успева да као мањина постане одлучујућа већина у своју корист? Коју и какву политичку вољу репрезентује странка Ненада Чанка? То питање је за теорију али и за грађане који излазе на изборе. Прво је питање за теоретичаре демократије и изборног законодавства, а друго за оно искуство државне политике по којој је најважније узети власт па макар држава пропала. Да ли су Срби и грађани Србије спремни за такву политику или нису? Разградања Србије дешава се због огорчене борбе владајуће коалиције за опстанак на власти. Зашто се прихвата уцена маргиналне политичке странке ЛСВ осим због опстанка на власти? ДС као водећа странка власти, морала би да каже – то није у интересу развоја и будућности државе и на то се не може пристати макар по цену нових избора. Не. То ДС не чини и јасно даје доказе о каквој политици странке је реч. |