Учесници Бледског форума фрустрирани су садашњом политиком Србије, а  „општи је осећај да Србија за сада успева вешто да маневрише између два тешка проблема – Косова и чланства у ЕУ, тако да су сада „све очи фокусиране на оно што ће Србија следеће урадити“.

Зато је, дакле, било апсолутно хитно за главне „европске силе“ да учине све да до утакмице ни не дође. За разлику од домаћих медија и „експерата“, страни медији известили су о посети Хејга Београду као о „појачавању притисака западних држава на српске власти...

Слободно можемо рећи да је Драшковићев евроатлантизам – патриотизам, таман толико колико је и Калигулин коњ био сенатор. Уосталом, коњу полуделог римског императора клицало је више грађана Рима, него што СПО данас има бирача.

На жалост, решење косовског питања није ни близу што се види на основу ових психолошких притисака и пропагандних пробних балона који само служе да тестирају вољу Србије и спремност да се брани њен територијални интегритет.

Повлачење америчких трупа оставиће једно дестабилизовано и потпуно разорено друштво у коме ће се насиље само интензивирати, с обзиром да Ирачка армија није спремна да се ухвати у коштац са свакодневним терористичким нападима.

У беспомучној трци Србијом и светом, покушавајући да имитира (недостижног у тој области) Ђинђића, Тадић визуелном бујицом девеалвиране вербалне валуте покушава да упали мотивационо-инспиративни прекидач код грађана.

Оно што представља највећи парадокс, имајући у виду одлуку КФОР-а, јесте да су током тог кобног марта Албанци на мети посебно имали духовно наслеђе, тако да је срушено, запаљено или тешко оштећено 35 верских објеката.

Планина српскога поноса претворена је у вашариште, а племенита настојања да се достојанствено укаже част слободарском духу једног народа изобличена у најобичнију пијацу украшену роштиљем и шатрама.

Ко је хтео могао је из нашег страдања понешто да научи и о сопственој будућности. На ред ће, нажалост, доћи сви, па и они који се ову игру започели и који је тренутно воде. Таква је логика логике и таква је сила силе.

Што пре схватимо да оно што се данас назива „међународним правом“, у духу софистичке дефиниције коју је у Држави забележио још Платон, представља „добро за јачега“, то ћемо пре научити да га изостављамо из једначина у којима се конституишу витални национални интереси.