Недостатак реакције надлежних органа изненадио је можда Африканце, али не и многе од нас који видимо да је Србија дефинитивно подељена на грађане првог и другог реда, у коме самозвана и самоизабрана политичка „аристократија" неким људима даје мање, а некима више права.

Путин се непланирано дуго задржао у разговору са Тадићем, а детаље ћемо, нажалост, тешко сазнати. Сигурно је да је дошао са неколико интересантних предлога, такође, сигурно да све не тече баш глатко, чим је убеђивање (једне или друге стране) трајало тако дуго.

Свако ко је прочитао ''Чујте Срби'' од Арчибалда Рајса, схватио је да се оваква слика Србије не мења већ готово цео један век. Ови људи којима се сад смејемо и армија сличних, за непуну деценију биће на кормилу ове земље. Да ли ће нам и тада бити смешно?

Ово ислеђивање Коштунице треба озбиљно схватити и припремити се за период политичке репресије који следи. Тадићева власт неповратно клизи на стазу политике из времена "Сабље" и "Бироа за информације владе Србије". То је тако у данашњој Србији, под влашћу клијентистичке олигархије.

Само се рибља памет толико пута ухвати на удицу наших политичара који данас кажу да их ставимо на стуб срама ако уђу у коалицију са ДС, а после пар недеља кажу да је та коалиција реална могућност. Аман, златна рибице, хоћеш ли се икада дозвати памети!?

На страну што су располагали, како је речено, огромном техником – очито није имао ко ни када да је употреби. А регрути, па и у код маринаца, знају шта се може учинити када се располаже таквом техником!

Упркос суровој реакцији пуковника Гадафија на протесте у Бенгазију и Триполију, реакција САД и Европе је била врло умерена, па се без обзира на то ко ће на крају доћи на власт може рећи да је интерес евроатланских савезника био статус кво.

Аида Ћоровић написала је један пристојан, аналитички осврт на неке политичко-религијско-демагошке догађаје у Пазару у организације дичног муфтије, разголитила то и наравно критички се према томе одредила.

Уместо да филмови причају универзалне, обично емотивне приче смештене у одређени историјски миље прича о историјским догађајима постаје просто опсесивна. Код нас смо сведоци "офанзиве партизанских филмова"- имамо жељу да се ова офанзива обустави.

Како сада ствари стоје на политичкој шаховској табли? У српској политици нема стратегије, и тактике је у мањку, рокаде су додуше честе, топове смо одавно, хвала Богу, изгубили, политику воде само пијуни јер је њих увек на претек.