Сам Кепир је након што је стигао у судницу репортерима рекао да је “потпуно невин” и читав судски процес је назвао циркусом. Након што је уз помоћ штапа за ходање заузео своје место пред собом је истакао папир на коме је било одштампано: “убице 97-годишњег човека.”

Садашњи председник Туркменистана Гурбангули Бердимухамедов води своју државу ауторитарно, или како би неки рекли диктаторски. Где је стао Нијазов ту је наставио Бердимухамедов, са малим помацима ка демократским реформама.

Упорно истрајавање на концепту централизације државне управе и економије, уз радикалне измене дејтонских решења, чему нескривено теже Бошњаци, неизбежно води у нове поделе и конфликте.

Руски кинески планери знали да ће НАТО иступити из оквира Савета безбедности, тако да тешко можемо да помислимо да су Русија и Кина изненађене и затечене прекомерном употребом силе од стране НАТО пакта.

Није остала ни празна форма тзв. непосредних избора у Демократској странци. Сведоци смо да се одустало од непосредног учешћа чланства у изборима и да се примењује добро опробани метод „демократског“ предлагања јединог кандидата.

Несумњиво да је Ејми Вајнхаус била на нечему, а публика на ничему, што и није нека новост, јер је британска пјевачица дугогогодишњи овисник, а и ми дуги низ година остајемо кратких рукава по многим питањима.

За еврореформске европејце и радикалне лустраторе Ражнатовићева је „симбол прошлости“, физичко и симболичко отелотворење њима толико омражене „Прве Србије“, и они нису пропуштали прилику да се са њеном „заоставштином“ крајње непосредно и не бирајући средства разрачунају.

Оно што је поражавајуће јесте незванична претпоставка која објашњава читав овакав став надлежних органа и медија, а она се тиче атрактивности овог места на Новом Београду. Наиме, сматра се да је искључење струје, а и воде, један од начина протеривања грађана који живе овде, ради продаје овог плаца неком инвеститору.

А ако је тачно да је амбасадор нама пријатељске државе изјавио да «Срби морају да објасне деци да је бомбардовање било оправдано», онда је без сваке сумње, свет кренуо наопачке.

Будући да је укидање виза једино што је власт успела да постигне, морала је некако да нам ту могућност путовања прода као нешто што смо заправо највише и желели.