Независно судство је за убиство једног човека казнило оптужене са 240 година затвора, док је „Гњиланску групу“ осудило на укупно 101 годину.

Ако се до пре само неколико дана или недеља макар привидно и на стакленим ногама могла држати прича о томе да су Косово и ЕУ„раздвојени процеси“, 19. јануар и резолуција ЕП о Србији отклонили су и последње дилеме и недоумице.

 Јасно је да у Србији има много важнијих ствари од овога. Али вероватно ништа као ова епизода са Чордићем не показује тако убедљиво и тако јасно гебелсовску природу „реформских“ медија и јавности у постпетооктобарској Србији.

Месеци пролазе а Влада Републике Србије очигледно прихвата модни стил свог министра. Можда му скреће пажњу али не може му ништа. Али како Влада влада друштвом када не може да савлада спортско-улично облачење једног министра у својим редовима.

Оне којима је бог највише дао држава награђује својом неподељеном пажњом – наравно, у границама својих скромних могућности. Остали ће наставити да се батргају са основним градивом, у претрпаним учионицама, уз застареле наставне програме.

Поштовање људских права је основна вредност европске заједнице народа којој и ми желимо да припадамо, али поставља се питање како да штитимо националне интересе ако ћемо се увек сврставати на једну страну и тако следити диктат земаља које поседују монопол на заштиту и одбрану људских права.

Недавне експлозије у Техерану само потврђују рад америчких и зраелских обавештајних служби које настоје да таквим акцијама дестабилизују Иранско друштво и успоре развој нуклеарног програма. Такве специјалне операције укључују различита средства и методе.

Иако су САД најавиле да ће ово објављивање тајних докумената створити тензије у својим дипломатским контактима, могло би се рећи да се начин на који се тајно односе према Балкану не разликује много од начина на који се отворено понашају према нама.

Морамо се сложити са Андрићем и поставити питање какве је мотиве Монтгомери могао заиста имати да изнесе овакво тврђење, али што је можда још и важније зашто баш у овом тренутку. Избор тренутка у политици никада није случајан.

Неспорно је да су Караџић и Додик двије најхаризматичније личности у краткој историји РС, уз претпоставку да је први резервисао мјесто у пјесмама и митовима, а да актуелни предсједник може направити много више, озбиљније и дуговјечније.